Таълим вазирлиги тошкент кимё-технология институти й.Қ. ҚОдиров, Д. А. Равшанов, А. РЎзибоев


Соядан бошқа мойли уруғларни тўғридан-тўғри экстракция қилиш усулларини ишлатишни афзаллиги



Download 6,7 Mb.
bet81/127
Sana18.07.2022
Hajmi6,7 Mb.
#821092
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   127
Bog'liq
2 5285051905922307261

Соядан бошқа мойли уруғларни тўғридан-тўғри экстракция қилиш усулларини ишлатишни афзаллиги. Уруғларни тўғридан-тўғри экстракция қилиш бўйича бир неча ишлар маълум, шу жумладан пахта чигити учун ҳам.
Чигитда нисбатан мой миқдори кам бўлганлиги сабабли тўғридан-тўғри экстракция қилиш мумкин. Лекин бу усулни кўлланилиши бир неча муаммони ечишни талаб қилади, асосий муаммо ҳомашёни экстракцияга тайёрлаш. Пахта чигити учун бу усул саноатда ишлатилиши “Экстехник” фирмасининг (Германия) Ўзбекистонда 1980 йилда қурилган экстрацион ускунасида амалга оширилган.
Ҳозирги вақтда кўп мамлакатларда баъзи бир юқори мойли уруғларни тўғридан-тўғри экстракция қилиш бўйича қизғин ишлар олиб бориляпти. Масалан, кунгабоқар ва рапс. Кунгабоқар билан ўтказилган тажрибалар шуни кўрсатдики тўғридан-тўғри экстракция қилиш усули олинадиган мойни ва шротни сифатини яхшилайди.
Лекин хом кунгабоқар янчилмасини тўғридан-тўғри экстракция қилиш бир неча қийинчиликлар билан боғлиқ, биринчидан юқори унумдорли экстракция ва рафинациялаш ускуналари йўқлиги. Бундан ташқари экстракция қиладиган янги ускуналар керак, чунки ҳозирги экстракторларда хом янчилмадан мой олиш вақтида қаттиқ қатлам ҳосил бўлиб қолади.
Шунинг учун энг қийин масалалардан бири юқори мойли уруғни экстракцияга тайёрлашдир.
1-схема. Озиқ-овқат шроти ишлаб чиқариш учун соя уруғини янчилма ҳолида тўғридан-тўғри экстракцияга тайёрлаш

2-схема. Омихта ем шроти ишлаб чиқариш учун соя уриғини хом янчилма сифатида тўғридан-тўғри экстракцияга тайёрлаш


Бизнинг мамлакатимизда ва ҳорижда олиб бориладиган барча илмий ишлар ўз олдиларига иккита масалани қўяди: материални структурасини ҳосил қилиш ва унга мос келадиган экстракция усули танлаб олиш.


“Фильтрекс” экстракторида, майдаланган ҳом ашёни дренаж қобилияти паст бўлганлиги учун экстрагентни қатламдан ўтишини осонлаштириш учун вакуум назарда тутилган.
Бернардини фирмаси ҳом ашёни икки босқичда яъни перколятор ва иммерсион экстракторида экстракциялаш, орада материални майдалаш ва ундан эритувчини сиқиб олишни тавсия қилган.
“Шторк” (Голландия) фирмаси ғовак гранула тайёрлашни тавсия қилганига сабаб, уни ишлатиш қўзғалмас қатламда заррачаларни экстракциялашнинг гидродинамик шароитини яхшиланишидир. Шу усулни қуллаб “Экстехник” фирмаси ҳомашёни экстракцияга тайёрлаш ва гранулани муаллақ ҳолатида экстракциялаш схемасини ишлаб чиқди.
Ўтказилган тажрибаларга асосланган ҳолда МДҲда юқори мойли ҳомашёни янчилма сифатида перколяция экстракторларида экстракциялаш тавсия қилинган. Механик ва интенсив усуллар ва материалга қисқа муддатли нам-буғ ишлов бериш билан бардошли янчилма олиш режимлари ишлаб чиқилган. Бундай усуллар мой миқдорини оширишга, фосфорли моддаларни ажратиб олишни кўпайтиришга, мой ва шрот сифатини яхшилашга олиб келади.
Тавсия қилинган усул чет мамлакатлардагига қараганда кўпроқ иқтисодий самара бериши билан ажралиб туради.
Кунгабоқар, пахта, соя янчилмаси грануласини олиш учун “Шторк” фирмасининг кондиционер-агломератори қўлланилади (5.9-расм). У желоб ва тешиклари 0,03-0,08 мм ли ҳаво тақсимловчи элак(3)дан иборат. Желоб рессорлар(6)га маҳкамланган ва кривошип-шатун механизми (7) ёрдамида борди-келди ва тебранма ҳаракат қилди. У узунлиги бўйича иккига бўлинади: кондиционер-агломератор ва қуритгич. Биринчига тўйинган сув-буғи узатилади, иккинчисига-иссиқ ҳаво. Иссиқлик эгиладиган шланг (1) орқали узатилади ва патрубкалар ёрдамида чиқиб кетади. Келаётган материални қабул қилиш учун тўқилган тўр ишлатилади. Ҳом ашё юкловчи патрубка ёрдамида биринчи тўқилган тўрдан кейин тақсимловчи элакларга узатилади. Желобнинг тебраниш-чайқалиш ҳаракати туфайли материал тўр бўйлаб ҳаракат қилади ва биринчи тўйинган буғ ва кейин иссиқ ҳаво тўрни тагидан берилади. Бунинг натижасида қайнаган қатламда буғ ва янчилма бирлашиб ғовакли юмалоқ агломерат – ўлчами 3 мм ли гранулалар ҳосил бўлади. Қайнаб ётган қатламдаги ҳавонинг тезлиги 0,08-0,9 м/с. Ускунадан чиқаётган агломератларнинг ҳарорати 550С атрофида.

5.9-расм. “Шторк” (Голландия) фирмасининг кондиционер-агломераторини схемаси



Download 6,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish