Таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти


 МАЪРУЗА. СЧЁТЛАР ТИЗИМИ ВА ИККИЁКЛАМА ЁЗУВ



Download 3,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/296
Sana24.02.2022
Hajmi3,87 Mb.
#230481
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   296
Bog'liq
buxgalteriya hisobi (1)

 
МАЪРУЗА. СЧЁТЛАР ТИЗИМИ ВА ИККИЁКЛАМА ЁЗУВ 
 
 
Маъруза режаси: 
1. Счѐтлар тўғрисида тушунча, уларнинг аҳамияти, таркибий тузилиши 
ва элементлари 
2. Бухгалтерия ҳисоби счѐтларини очиш, юритиш ва ѐпиш тартиби 
3. Бухгалтерия ҳисоби счѐтларининг таснифи ва тавсифи 
1. СЧЁТЛАР ТЎҒРИСИДА ТУШУНЧА, УЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ, 
ТАРКИБИЙ ТУЗИЛИШИ ВА ЭЛЕМЕНТЛАРИ 
Корхона активлари ва уларнинг манбалари ҳолати ҳамда 
ҳаракатини акс эттириш учун бухгалтерия ҳисобида «счѐтлар» деб ном 
олган усул қўлланилади.
Счѐтлар 
– 
бу 
корхона 
активлари, 
хусусий 
капитали, 
мажбуриятлари, даромад, харажат, фойда ва зарарларини ҳисобот 
давридаги ҳолати (бошланғич ва охирги), шунингдек уларнинг шу 
даврдаги 
ҳаракати 
(кўпайиши 
ва 
камайиши) 
тўғрисидаги 
маълумотларни пул ифодасида акс эттириш усули. 
Бухгалтерия ҳисобида унинг ҳар бир объектини акс эттириш учун 
алоҳида счѐтлар кўзда тутилади. Ҳар бир счѐт ўзининг тартиб рақамига 
ва аниқ номига эга бўлади. Одатда, счѐтнинг номи объектнинг номи 
билан бир ҳил бўлади. Мисол учун, асосий воситаларни акс эттириш 
учун айнан шундай номдаги № 0100, кассадаги пул маблағларини акс 
эттириш учун «Кассадаги пул маблағлари» номли № 5000 - счѐт ва 
бошқа шу каби счѐтлар кўзда тутилади. Барча қўлланиладиган 
счѐтларнинг тартиб рақамлари ва аниқ номлари махсус счѐтлар 
режасида ўз аксини топади. 
Бухгалтерия ҳисоби счѐтларининг тузилиши ва юритилиши. 
Амалиѐтда бухгалтерия ҳисоби счѐтлари китоблар, журналлар
мемориал-ордерлар, ведомостлар, карточкалар кўринишида қўлда ѐки 
замонавий 
компьютерларнинг 
экранларида 
юритилади. 
Ушбу 
ҳужжатлар бухгалтерия ҳисоби счѐтларининг регистрлари ҳисобланади. 
Регистрлар кўринишида юритиладиган бухгалтерия ҳисоби счѐтлари 
ѐзувларни тартиб билан тизимлаш учун икки томонга ажратилади – чап 
ва ўнг томонларга. Счѐтларнинг чап томони «дебет», ўнг томони эса –


«кредит» деб аталади.
5
Ҳар бир счѐт ички томондан тўртта элементни ўз 
ичига олади: 


Download 3,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish