Таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти



Download 3,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet285/296
Sana24.02.2022
Hajmi3,87 Mb.
#230481
1   ...   281   282   283   284   285   286   287   288   ...   296
Bog'liq
buxgalteriya hisobi (1)

Субсидиялар (С) – бу корхонага унинг фаолиятини ривожлантириш мақсадида 
маълум бир шартларга кўра давлат томонидан берилган ѐрдам ва имтиѐзлар 
суммаси. 
Счѐтларнинг очилиши деганда уларнинг бош қолдиғини мос равишда дебет ва 
кредитда кўрсатиш тушунилади. 
Счѐтларга ѐзиш деганда юз берган операция суммасини уларнинг дебет ва кредит
томонларида акс эттириш тушунилади. 
Счѐтларнинг ѐпилиши деганда уларнинг дебет ва кредит оборотлари суммаларини 
ҳисоблаш ва охирги қолдиқ суммаларини топиш тушунилади. 
Сотиш тамойиллари - таннарх, ҳисоблаш, мувофиқлик, тўлиқ очиб бериш.
Соф активлар – бу мажбурияьлар чегирилгандан кейинги хусусий активлардир. 
Соф кирим – пул киримининг пул чиқимидан ортиқ қисми 
Соф чиқим - пул чиқимининг пул кирими ортиқ қисми 
Сифат тамойиллари деганда бухгалтерия ҳисоби ва ҳисоботи ахборотларини сифат 
жиҳатларини ифодаловчи тамойиллар тушунилади. 
Синов баланси – бу вақтинчалик счетлар ѐпилмасдан тузилган, шунингдек 1 
январгача айрим счетлар бўйича ҳисоб-китоблар маълум сабабларга кўра охиригача 
амалга оширилмаган ҳолда тузилган дастлабки баланс. 
Счѐтларнинг очилиши деганда уларнинг бош қолдиғини мос равишда дебет ва 
кредитда кўрсатиш тушунилади. 
Счѐтларга ѐзиш деганда юз берган операция суммасини уларнинг дебет ва кредит
томонларида акс эттириш тушунилади. 
Счѐтларнинг ѐпилиши деганда уларнинг дебет ва кредит оборотлари суммаларини 
ҳисоблаш ва охирги қолдиқ суммаларини топиш тушунилади. 
Синтетик счѐтлар – бу маълумотларни фақат пул ифодасида қайд этиб ва жамлаб 
берувчи счѐтлар. 
Счѐтлар режаси – бу корхоналар, ташкилотлар ва муассасаларнинг молиявий 
хўжалик фаолиятини бухгалтерия ҳисобида акс эттиришда қўлланиладиган 
счѐтларнинг тартиблаштирилган тизими. 
Соф сотиш қиймати - бу активнинг сифати, ҳолати, шунингдек бозордаги талаб ва 
таклифдан келиб чиқган ҳолда шаклланган қиймати. 
Ташқи ҳисоб деганда хўжалик фаолияти тўғрисидаги ахборотларни ташқи ахборот 
фойдаланувчиларга тақдим этувчи ҳисоб тизими тушунилади. 

Download 3,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   281   282   283   284   285   286   287   288   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish