Таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти


“Даврий ҳисоб усулида ТМБ бўйича тузатишлар”-



Download 3,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet193/296
Sana24.02.2022
Hajmi3,87 Mb.
#230481
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   296
Bog'liq
buxgalteriya hisobi (1)

9150 “Даврий ҳисоб усулида ТМБ бўйича тузатишлар”- ушбу 
актив, вақтинчалик (транзит) счѐт асосан ТМБ ларнинг даврий ҳисоб 
усулида ишлайдиган корхоналарда, шу жумладан чакана савдо ва 
оммавий овқатланиш корхоналарида, қўлланилади. Даврий ҳисоб 
усулида ишлаѐтган корхоналарда сотилган товарлар таннархини топиш 
учун давр охирида инвентаризация ўтқазилади. Инвентаризация 
натижасида аниқланган ТМБ ларнинг ҳақиқий ҳолати уларнинг давр 
бошидаги ҳолати билан таққосланади, натижада ТМБ лар ҳолатидаги 
ўзгариш суммаси (камайиш ѐки кўпайиш) аниқланади. Аниқланган фарқ 
суммаси счѐт бўйича тузатиш суммасини билдиради. Агар тузатиш 
камайиш томонига қилиниши керак бўлса, ўртадаги фарқ 9150 ―Даврий 
ҳисоб усулида ТМБ бўйича тузатишлар‖ счѐтининг дебетига, агар 
тузатиш кўпайиш томонига қилиниши керак бўлса, у ҳолда ўртадаги 
фарқ ушбу счѐтнинг кредитига ѐзилади. Бунда ТМБ лар счѐтлари 
(1000,1100,2000,2800,2900) мос равишда кредитланади (камайганда) ва 
дебетланади (кўпайганда). Йил охирида 9150- счѐтда тўпланган сумма 
мос равишда 9900 ―Охирги молиявий натижа‖ счетининг дебетига 
(кўпайганда) ѐки кредитига (камайганда) ѐпилади. 
Давр харажатларининг ҳисоби. 21-сон БҲМС га мувофиқ давр 
харажатлари-нинг ҳисоби қуйидаги счѐтларда олиб борилади: 

9410 “Сотиш харажатлари”- ушбу актив, вақтинчалик (транзит) 
счѐтнинг дебетида йил мабойнида сотишга доир харажатлар (реклама 
харажатлари, сотиш билан боғлиқ ходимларнинг иш ҳақи, ижтимоий 
суғуртага ажратмалар, амортизация харажатлари, трансортировка ва 
бошқа шу каби сотиш билан боғлиқ харажатлар) акс эттирилади. Ушбу 
счѐтда акс эттириладиган харажатларнинг аниқ турлари ва таркиби 
«Маҳсулот (иш, хизмат)ларни ишлаб чиқариш ва сотиш харажатлари 
ҳамда молиявий натижаларни шакллантириш тўғрисида Низом»нинг 


«Сотиш харажатлари» номли бўлимида тўлиғича келтирилган.
Харажатларнинг аниқ турлари ушбу счѐтнинг дебетида ва бу 
харажатларни 
ифодаловчи 
счѐтларнинг 
кредитида 
(5110,5010,6710,6520,6990 ва бошқа счѐтлар) акс эттирилади. Йил 
охирида 9410- счѐтнинг дебетида тўпланган сумма унинг кредитига ва 
9900 ―Охирги молиявий натижа‖ счетининг дебетига ѐзилади ва шу 
асосда у ѐпилади. 


Download 3,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish