Ta’lim vazirligi o. Y u. R a s h I d o V, I. I. A L i m o V


 — O.Yu. Rashidov  va  bosh



Download 10,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/223
Sana01.09.2021
Hajmi10,01 Mb.
#162046
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   223
Bog'liq
Pul, kredit va banklar

8 — O.Yu. Rashidov  va  bosh.
113


budjet  jarayonida  ular  o'rtasida,  shuningdek,  budjetlar  ham da  budjet 
m ablag‘lari  oluvchilar  o ‘rtasida  vujudga  keladigan  o ‘zaro  rnunosa- 
batlarni  o ‘zida  ifodalaydi.  0 ‘z vaqtida budjet tizim i  davlatning  moliya 
tizim ining  eng  asosiy  b o ‘g ‘ini  hisoblanadi.
Наг  bir  m am lakatda  budjet  tizimining  tashkil  topishi  eng  a w a lo  
davlatning  siyosiy  tizim i  va  uning  m a ’m u riy -h u d u d iy   tuzilmasiga 
bevosita  bog‘liqdir.  Xalqaro  amaliyotda  hukum at  boshqaruv  vakolat- 
larin in g   m arkaziy  h u k u m a t  h am d a  m a ’m u riy -h u d u d iy   b o ‘limlari 
o 'rtasid a  taqsimlanishi  asosida  barcha  davlatlar  quyidagi  guruhlarga 
ajratiladi:
—  unitar  tizimdagi  davlatlar;
—  federativ  (ittifoq)  tizimdagi  davlatlar;
—  konfederativ  tizimdagi  davlatlar.
Yuqorida  qayd  etilgan  barcha  tizimdagi  davlatlarning  mohiyatini 
ko'rib  chiqamiz.
U n itar  (yagona)  tizimdagi  davlat  —  davlatning  siyosiy  tizimida 
m a ’muriy  - -   hududiy  b o ‘linm alaridan  hech  biri  mustaqil  davlatchilik 
yoki  avtonom iya  huquqiga  ega  bo ‘lmagan  davlat  tizimi  hisoblanadi. 
B unday  davlatlarda  yagona  Konstitutsiya  amal  qiladi,  barcha  tizim 
u c h u n   um umiy  huquqlar,  yagona  davlat  boshqaruv  organlari  mavjud 
h a m d a   m am lak atd ag i  siyosiy,  iqtisodiy  va  ijtim oiy  ja ra y o n la rn i 
markazlashgan  tartibda  boshqaruv amalga  oshiriladi.  U n itar tizimdagi 
davlatda  budjet  tizimi  ikki  b o ‘g‘indan,  y a ’ni  markaziy  va  mahaliiy 
budjetlardan  tashkil  topadi.
D unyoning  unitar  davlatlari  qatoriga  Yaponiya,  Chexiya,  Polsha, 
Belgiya,  Qirg‘iziston,  Q o zo g‘iston,  T urk m an isto n ,  0 ‘zbekiston  va 
boshqa  davlatlarni  kiritish  m umkin.
Federativ  tizim dagi  davlat  —  davlat  tizim ida  b a ’zi  m a ’muriy- 
hududiy  b o ‘linm alar  o ‘zlarining  mustaqil  davlatchiligiga  ega  va  ular 
davlat  bosh q aru v id a  m arkaziy  H u k u m a t  o ‘rtasid a  vakolatlarning 
bo'linishida  bir  qato r  siyosiy  mustaqillikka  ega  bo'lgan  davlatlardir. 
Federativ  tizimdagi  davlatlarda  budjet  tizimi  uch  b o ‘g ‘indan,  y a’ni 
fe d e ra l  b u d je t,  f e d e r a ts iy a   a ’z o la rin in g   b u d je tla ri  va  m ah a liiy  
budjetlardan  iborat  b o ‘ladi.  Dunyoning  federativ  tizimidagi  davlatlar 
qatoriga  A Q SH   (shtatlar  va  munisipalitetlar),  G erm aniya  (yerlar), 
Rossiya (Respublikalar va o ‘lkalar),  Hindiston (shtatlar) va boshqalarni 
kiritish m umkin.
Konfederativ tizimdagi  davlat — yagona  iqtisodiy,  siyosiy va harbiy 
m aqsadlarga  erishish  u c h u n   mustaqil  davlatlarning  doimiy  ittifoqiga


asoslangan  davlat  hisoblanadi.  U shbu  davlatda  budjet  tizim i  konfe- 
derensiyaga  kiruvchi  a ’zo  davlatlarning  budjetlaridan  tashkil  topadi. 
S h u n i  t a ’kidlash  lozim ki,  h o zirg i  v a q td a   d u n y o d a   k o n fe d e ra tiv  
tizim dagi  davlatlar  ju d a   k a m   uchraydi.  B unga  y o rqin  misol  qilib 
Shveytsariyani  keltirish  m u m k in .  Shveysariya  davlat  tizim i  u n in g  
boMinmalari  hisoblangan  k a n to nlardan   iborat  b o ‘lib,  davlat  budjeti 
esa  konfederatsiyaga  a ’zo  b o 'lg a n   kantonlarning  badal  ajratm alari 
hisobiga  tashkil  topadi.
0 ‘zbekiston  Respublikasi  siyosiy  tuzilmasiga  asosan  u n ita r  davlat 
hisoblanadi.  U nda  yagona  K onstitutsiya  amal  qiladi  va  b a rc h a   uch u n  
bir  xil  q o n u n la r   mavjud.  M a m la k a tim iz d a   b u d je t  tiz im i  tashkil 
topishining  huquqiy  asosini  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Konstitutsiyasi 
va  0 ‘zbekiston  Respublikasining  «Budjet  tizimi  t o ‘g ‘risida»gi  Q onuni 
tashkil  etadi.  Ushbu  qonunchilikka  asosan  Respublikam izning  budjet 
tizimi  ikki  b o ‘g ‘indan  iborat:
1.  Respublika  budjeti.
2.  M ahalliy  budjetlar.
0 ‘zbekiston  Respublikasining  hozirgi  davr  budjet  tizim ini  7-chiz- 
m ada  ko'rish  mumkin.
B und a  O 'zbekiston  Respublikasi  budjet  tizim ini  «Budjet  tizim i 
to ‘g ‘risida»gi  Qonuniga asosan  va  unda  ko ‘zda  tutilgan  m o d d alarn in g  
tasnifi  b o ‘yicha  chizm a  tay yorlandi  va  uni  tahlil  etishga  h arak at 
qildik.
C hizm a  m a ’lumotlaridan  k o ‘rinib  turibdiki,  0 ‘zbekiston  Respub- 
likasining  Respublika  budjeti  va  mahalliy  budjetlardan  tashqari  bir 
necha  budjetdan  tashqari  jam g'arm alarni:  Respublika  y o ‘l  ja m g 'a r- 
masini,  davlat bandlik jam g'arm asini,  Respublika pensiyajam g'arm asini 
va 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Davlat  Mulk Qo'mitasining  maxsus fondini 
o ‘z  tarkibida  birlashtiradi.
Budjet  tizimi  to ‘g‘risidagi  q o n u ng a  asosan  mahalliy  budjetlarga 
Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  budjeti  Toshkent  sh a h ar  va  viloyat- 
larning budjetlari  kiradi. Viloyatlar budjeti o ‘z tarkibiga viloyat budjeti, 
tu m a n la r  budjeti  va  viloyatga  b o 'ysunuvchi  shaharlarning  budjetini 
oladi.
«B udjet  tizim idagi»  Q o n u n g a   a so sa n   Q o r a q a lp o g ‘isto n   R e s­
publikasi  budjeti  va  viloyatlarning  budjeti  o ‘z  tarkibiga  viloyat  b u d ­
jeti,  tu m a n la r  budjetlari  va  u lar  h u d u d id a   joylashgan  yirik  sanoat 
markazlari  ham da  Respublika ah am iy atig a ega  sh a h arlarn in g  budjet- 
larini  o ‘z  ichiga  oladi.



Download 10,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   223




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish