Talabalari uchun darslik



Download 6,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet257/465
Sana31.12.2021
Hajmi6,24 Mb.
#221188
1   ...   253   254   255   256   257   258   259   260   ...   465
Bog'liq
Genetika (A.G'ofurov, S.Fayzullayev)

bioldmyoviy metod 
asosida o‘i^anish hidli no‘xat o ‘simligi 
duragaylarining  birinchi  avlodida  allel  bo ‘lmagan  dom inant  genlarning 
bir-biriga  ta’siri  tufayii  qizil  pigmentni  sintezlanishi  yoki  oshqovoqlarda 
duragaylarning  birinchi  avlodida  gardishsim on,  ikkinchi  avlodida 
gardishsimondan  tashqari  uzunchoq  mevali  duragaylami  hosil  bo lishi 
misolida  ko‘rish  mumkin.
Fiziologik metod 
yordamida  faqat  gen  funksiyasi,  uning  o ‘zgarishi  va 
boshqa genlar bilan munosabati o ‘rganiladi.  Irsiyatning molekular asoslari 
bobida  genlar  tuzilishi,  xilma-xil  funksiyasi  to ‘g‘risida  to iiq   m aiu m o t 
oldingiz.  Allel  va  allel  boim agan  genlaming  o‘zaro  ta ’siri  yoritilganda 
allel bo‘lmagan genlar orasidagi  munosabat  nihoyatda turli-tuman ekanligi 
bilan  tanishdingiz.  Allel  boim ag an   genlam ing  o ‘zaro  kom plem entar, 
epistaz,  polimeriya,  pleyotropiya,  m odifikator  genlarning  stm kturali 
genlar  faoliyatiga  ko‘rsatgan  ta ’siri  bunga  yorqin  misoldir.
G en  qanday  qilib  biokimyoviy  m oddalar  sintezi,  alm ashinuvini, 
nihoyat  fenotipni  o ‘zgarishini  boshqarishi  mumkinligini  tushunishda 
mikroorganizmlarni  mutant  formalari  qulay  obyekt  sanaladi.  Misolga 
neyrosporani  olsak,  uning  normal  formasi  minimal  muhitda  ya’ni  qand 
va  vitamin  B  dan  iborat  ozuqa  m uhitida  o ‘sadi.  0 ‘sish  davrida  normal 
neyrospora  minimal  ozuqadan  protoplazmaning  barcha  zam r  tarkibiy 
qismlari  — aminokislotalar,  polisaxaridlar,  lipidlar  va boshqa moddalarni 
sintezlaydi.  Neyrosporaning  mutatsiyaga  uchragan  formalari  esa  u  yoki
www.ziyouz.com kutubxonasi


bu  genlari  tuzilishi  o ‘zgarganligi  sababli  hayot  uchun  zarur bo‘lgan b a’zi 
moddalami  sintezlay  olmaydilar  va  natijada  nobud  boiadilar.  Bunday 
mutant neyrosporalar yashashi uchun minimal ozuqa muhitiga ular sintez 
qila  olmaydigan  m oddani  qo‘shib  berish  lozim.
Tirik  organizm ning  h ar  bir  hujayrasida  bir  m o ddadan  ikkinchi 
moddani  hosil  b o iish i  bir  necha  biokimyoviy  reaksiyalardan  iborat. 
Chunonchi,  neyrospora  hujayrasida  fenilalanin  aminokislotadan  nikotin 
kislotani sintezlanishi 6 xil biokimyoviy reaksiyadan tashkil topadi.  Bunda 
bir gen  -ferm ent  fenilalaninni  antronil  kislotaga  aylantirsa,  ikkinchi gen
-  ferment unga serinni qo‘shib indolni hosil etadi,  uchinchi gen — ferment 
indolni  triptofan  aminokislotaga  aylantiradi. T o‘rtinchi  gen  -  ferment 
ishtirokida  triptofan  kinureninni  hosil  qiladi. Beshinchi  gen  -  ferment 
unni oksiantronil kislotaga aylantiradi.  Oltinchi gen - ferment oksiantronil 
kislota  asosida  nikotin  kislotani  sintezlaydi.  Shunday  qiiib  neyrospora 
hujayrasida  fenilalanin  aminokislotadan  nikotin  kislotani  hosil  b o iish i  6 
ta gen ishtirokida ro‘y beradi.  Mabodo yuqoridagi reaksiyalaming birortasini 
ro‘yobga  chiqaruvchi gen  mutatsiyaga  uchrasa,  u  holda  hujayrada  oraliq 
moddalardan  birortasi  tanada  to ‘plana  boradi.
Masalan,  reaksiyalaming to ‘rtinchi  bosqichini  amalga  oshiruvchi  gen 
mutatsiyaga  uchrasa  neyrospora  hujayrasida  triptofan  aminokislotasi 
to ‘planadi.  Shunga ko‘ra m utant  neyrospora o ‘sish uchun  kinurenin yoki 
oksiantronil  kislotadan  foydalanadi.  Lekin  undan  oldingi  metabolitlar  — 
indol  va  antronil  kislota  ham da  fenilalanindan  foydalana  olmaydi  (68- 
rasm).

Download 6,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   253   254   255   256   257   258   259   260   ...   465




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish