Тажриба иши №1 Ноёб металлар ишлаб чиқариш маҳсулотлари ва ярим маҳсулотлари (2 соат) Ишдан мақсад



Download 0,77 Mb.
bet11/15
Sana25.02.2022
Hajmi0,77 Mb.
#464014
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
Tajriba ishi

Назорат саволлари

  1. Ишнинг максади ва вазифаси?

  2. Парчаланиш жараёни максади нимадан иборат?

  3. Тажриба ишини бажариш учун керак буладиган асбоб ва материаллар?

  4. Ишни бажариш усули?

  5. Тажриба натижалари?

  6. Дастгох кандай кисмлардан иборат?

  7. Дастгохнинг ишлаш принципи?

  8. Молибденни гидрометаллургия усули билан олиш мазмуни?

  9. Молибден бойитмаларини нитрат кислота билан парчалаганда кандай реакциялар руй беради?

  10. Молибденни эритмага утиш тезлигига кандай курсаткичлар таъсир килади?

Литература


1. Зеликман А.Н., Коршунов Б.Г. Металлургия редких металлов. – М., Металлургия, 1991.
2. Зеликман А.Н., Меерсон Г.А. Металлургия редких металлов. – М., Металлургия, 1973. – 608 с.
3. Коленкова М.А., Крейн О.Е. Металлургия рассеянных и легких редких металлов. – М., Металлургия, 1977. – 360 с.
4. Зеликман А.Н. Молибден. – М., Металлургия. – 440 с.
5. В.В. Тарасов. Редкие металлы. М., Металлургия. 1987. 356 с.
Тажриба иши № 5
Молибден бойитмасини буг билан кайта ишлаш жараёнини урганиш.
(4 соат)
Ишдан максад: Талабаларга молибден бойитмасини буг билан кайта ишлаш жараёнини урганиш.


Кискача назарий маълумот

Хозирги вактда буг ёрдамида сулфидли металларни оксидлашда жуда куп маълумотлар йигилган. Сулфид минералларини бир-бирига бугли сув ёрдамида бирикиши купгина пирометаллургик жараёнига киради. Бугли сув реагент сифатида ишлатилади.

Шунингдек оловли тозалаш, кора мис ва кургошинни буг ёрдамида олишда кулланилади. Купгина янги жараёнлар сувли буг ёрдамида ишлаб чикилган. Айникса сулфидли минераллларни буг ёрдамида оксидлашда кенг кулланилади. Рангли металлар ишлаб чикаришда кенг куллашда, шунингдек мисни олишда, янги технологик жараёнлар киритишда ишлатилади.


Хозирги вактда Узбекистонда молибден махсулотларидан мис ажратиб олинмайди, чунки бу технология бизда йук.
Молибден махсулотларини буг ёрдамида кайта ишлашда купгина кимёвий реакциялар содир булади, булар куйидаги группаларга булинади:
1. Енгил учувчи махсулотларни ёниши, шунингдек флотомой
2. Олтингугурт таркибли минералларни ажратиш: халькопирита, пирита, мис сулфат, арсенопирита ва бошкалар.
3. Бугли сув ёрдамида асосий минералларнинг оксидланиши.
Олтингугуртнинг йуколиши 1500С дан бошланади. Бугли сувнинг куп сарфланишидан махсулотдан олтингугуртнинг йуколиши тезлашади.
Буг билан кайта ишлашнинг яна афзаллик томони - бу зарарли аралашмалардан махсулотни тозалаш.
Юкорида айтиб утилганидек, 4000С буг билан кайта ишлашда молибден махсулотларидан олтингугурт сулфидли минераллар таркибидан йуколади: пирит, мис сулфат, темир (II) сулфид ва бошкалар.
Сулфидли металлар сувли буг ёрдамида куйидаги формулалар асосида оксидланади:
МеS + Н2Обуг = МеО + Н2Sгаз, (1)
МеS + 3Н2Обуг = МеО + Н2 +SОгаз, (2)

Таркибида сулфид ва сулфидсиз минераллар куйдириш жараёнини кийинлаштиради. Материалларни кайта ишлаш канча кам булса, молибдатни ташкил этиш шунча чегараланади. Буг билан кайта ишлаш куйидаги параметрлар асосида оксидланади ва боглик булади: ярим махсулотнинг катталиги, хароратга, тажрибанинг давомийлиги, бугнинг тезлиги ва печнинг айланиш тезлигидир. Куйинди таркибида канча олтингугурт кам булса, махсулотнинг оксидланиши юкори булади.


Хароратга богликлиги, жараённинг давомийлиги ва сувли бугнинг сарфланиши, куйиндининг чикиши 65 дан 75% булади. Буг билан кайта ишлашда бойитманинг юкори хароратда киздирилганда махсулотнинг огирлиги камаяди ва молибден ва мис таркиби купаяди.
Лекин, маълум бир вакт ичида металлар таркибида куйинди камаяди, махсулот 8000С ёнади, махсулотни термик кайта ишлаш узок давом этади.
Буг билан кайта ишлашда кам таркибли олтингугурт(1,1%) куйиндисини олишда ташкил этади, куйинди эса кийин олинади
Бундан ташкари, куйинди таркибида СuМоО4 булмаса, куйидаги жараёнда молибденни мисдан ажратиб олишда халакит килади. Бу куйидагича тушунтирилади СuМоО4 7000С дан юкори хароратда мис оксид ива молибден оксиди ташкил этади.

Download 0,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish