Тайёрланиш учун саволлар


Компрессорлар, турлари ва элементларини айтинг?



Download 392,25 Kb.
Pdf ko'rish
bet28/41
Sana16.03.2022
Hajmi392,25 Kb.
#498677
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   41
Bog'liq
Тайёрланиш учун саволлар жавоблари билан бирга (1)

9.
Компрессорлар, турлари ва элементларини айтинг? 
Газларни узатиш ва сикиш учун мулжалланган машиналар компрессор машиналари 
дейилади. 
Компрессор машинаси хосил киладиган охирги босим 
Р
2
нинг, газни сурилиш 
пайтидаги босим 
Р
1
га нисбати сикиш даражаси деб номланади. 
Сикиш курсаткичининг киймати буйича компрессор машиналари куйидаги турларга 
булинади: 
1)
Вентиляторлар (Р
2

1
) <1,1 – 
катта микдордаги газларни узатиш учун; 
2)
Газодувкалар 1,1 < (Р
2

1
) < 3 – 
нисбатан катта гидравлик каршиликка эга 
кувурлардан газларни узатиш учун; 
3)
Компрессорлар (Р
2

1
) > 3 юкори босим хосил килиш учун ишлатилади; 
18 


4)
Вакуум-насос атмосфера босимидан кичик булган босимларда газларни суриб 
олиш учун; 
Компрессор машиналари ишлаш усули (принципи) буйича поршенли, роторли, 
марказдан кочма, укли ва бошка машиналарга булинади. 
Поршенли машиналарда
газларни сикиш хажмининг камайиши хисобига амалга 
ошади. Бунда поршеннинг илгарилама- кайтма харакати туфайли газнинг босими 
оширилади. 
Роторли машиналарда
газларни сикиш эксценрик жойлашган роторнинг айланиши 
туфайли хажмнинг камайиши окибатида хосил булади. 
Марказдан кочма машиналарда
ишчи гилдиракнинг айланишида хосил буладиган 
инерция кучлари ёрдамида газ сикилади. 
Укли машиналарда
ишчи гилдирак ва йуналтирувчи курилма узунлиги буйлаб, газ 
харакатланганда унинг сикилиши содир булади. 
Вакуум-насос
сифатида хар кандай компрессордан фойдаланиш мумкин. Факат 
вакуум-насос билан компрессор орасида фарк шундаки, вакуум-насосда суриш босимнинг 
атмосфера босимидан сезиларли кам булса, узатиш эса атмосфера босимидан купрок 
булади. Поршенли компрессорлар кам микдордаги газларни ката босимларгача (0,5 … 20 
МПа ва ундан юкори) сикишда ишлатилади. Трубокомпрессорлар эса, катта микдордаги 
газларни нисбатан паст босимларда (0,15 … 1,5 МПа) узатиб беришга мулжалланган. 

Download 392,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish