ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
127
Совет ҳокимияти Марказни пахта хом-ашёсига
бўлган талаб эҳтиёжларни ҳисобга олиб йирик-
лаштирилган колхозларни моддий жиҳатдан қўл
-
лаб-қувватлаш мақсадида моддий маблағларни
кўпроқ ажратиб борди. Жумладан, Сурхондарё ви
-
лоятидаги Жарқўрғон туманидаги “Меҳнат роҳат”
колхозига 1957 йилда 5,6, миллион, 1957 йилда эса
8 миллион сўм маблағларни таъминлаб берди. Бун
-
дан, асосий мақсад пахта ҳосилдорлигини ошириш,
пахта экин майдонларни кўпайтириш, моддий тех
-
ник таянчни мустаҳкамлаш эди. Аслида, бу ажра
-
тилган маблағлар колхозчиларни турмуш тарзига
сарфланмади
237
1959 йили Республикада пахта теримини ма
-
шиналаштириш натижасида механизаторлар ма
-
шина билан 330 минг тонна пахтани териб олди
-
лар. 1959 йили республика колхоз ва совхозларида
6800 та терим машинаси ишлади. Ўрта ҳисобда ҳар
бир машина 48,5 тоннаданпахта терди. Вилоят да
-
лаларида СХМ-48, ХВС-1,2 ва СХС-1,2 машиналари
пахтакорларга ёрдам берди. Машина теримини
муваффақият ли ўтказишда ғўза баргини ўз вақти
-
да, сифатли қилиб тўктириш катта аҳамиятга эга
бўлди. 1955-1959 йиллардаги тажрибаларнинг
кўрсатишича кундалик температура 17 градус ва
ундан юқори бўлганда ғўзани цианамид-кальций
билан дорилаш энг яхши натижа берди. Асосий
майдонларда барг тўктириш учун кремнефтори
-
стий натрий билан кальций- цианамид қўлланилиб.
шудринг тушмайдиган, ёки дорилаш кечки муддат
-
ларда ўтказиладиган районларда магний хлорат
ишлатилди
238
.
237
Венгерский В. Ўзбекистонда пахтачиликнинг ривожланиши.
Т.:Ўзбекистон ССР сиёсий ва илмий билимлар тарқатувчи жамия
-
ти.1968. №-1-16641.Од.Б.7.
238
Қодиров И., Харитонова Н. Машина теримига кенг йўл //
Ўзбе
-
кистон қишлоқ хўжалиги журнали. 1960 йил, № 9 (сентябрь).
Якубова Диларам Таджиевна
128
Ўзбекистон ССР Министрлар Советининг 1963
йил 23 январдаги «Шеробод массивида янги ер
-
ларни ўзлаштириш ҳақида»ги қарорига биноан,
Сурхон- Шеробод воҳасини ўзлаштиришда иштирок
этаётган қурилиш ташкилотларини ишчи-ходимлар
билан таъминлаш мақсадида бир қатор тадбирлар
ўтказилди. Жумладан, қурилиш ташкилотларига
Ғузор, Шеробод, Шўрчи, Денов туманларидан қў
-
шимча ишчи кучлари сафарбар этилди
239
. Натижа
-
да, Сурхон-Шеробод воҳасига 1963 йилнинг 1 чора
-
ги давомида 4000 ишчи-хизматчилар янги ерларни
ўзлаштиришга жўнатилди. 1963 йилда «Сурханвод
-
строй» СМУ учун Шеробод туманидан 1000 киши,
№11-қурилиш трести учун Денов туманидан 1200
киши, Ғузор туманидан 1000 киши, Шўрчи тумани
-
дан 3000 киши, №165-қурилиш трести учун Шўр
-
чи туманидан 500 киши жалб этилди
240
. Шеробод
даштини ўзлаштириш ва суғоришни тезлаштириш
учун 1963 йилда №11-қурилиш жамламаси ташкил
этилди. 1961 йилнинг охирида Янгиобод совхози
-
нинг 6-бўлими базасида, суғориладиган ер майдони
8226 гектар бўлган «Комсомолобод» совхози таш
-
кил этилди.
241
1962 йилнинг мартида Бойсуннинг
тоғли ҳудудидан 300 оила Комсомолобод совхозига
кўчириб келтирилиб, совхозга 950 гектар ер, етар
-
ли техника ва қишлоқ хўжалик асбоб-ускуналари
ажратиб берилди.
242
239
ЎзПА Сурхондарё вилояти ҳокимлиги филиали архиви. 1-фонд,
23-рўйхат, 12-иш, 171-варақ.
240
ЎзПА Сурхондарё вилояти ҳокимлиги филиали архиви. 1-фонд,
23-рўйхат, 12-иш, 176-варақ.
241
ЎзПА Сурхондарё вилояти ҳокимлиги филиали архиви. 58-
фонд, 230-рўйхат, 4-иш, 214-варақ.
242
Газета «Ленинское знамя». 23 октября, 1962 г.
Do'stlaringiz bilan baham: |