Тадбиркорлик соҳасида маъмурий тартиб-қоидалар бўйича


§. Фуқаролик жавобгарлиги



Download 1,93 Mb.
bet178/197
Sana22.02.2022
Hajmi1,93 Mb.
#113271
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   197
Bog'liq
Tadbirkorlik

§. Фуқаролик жавобгарлиги


«Тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг кафолатлари тўғри- сида»ги ЎзР Қонунининг185 38-моддасига мувофиқ, тадбиркорлик фаолияти субъектига етказилган зарарнинг ўрни бу зарарни ет- казган шахс томонидан тўла ҳажмда, шу жумладан бой берил- ган фойдани қўшиб қопланиши керак. «Тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг кафолатлари тўғрисида»ги ЎзР Қонунининг 38- моддаси, шунингдек давлат органларининг, фуқаролар ўзини-ўзи бошқариш органларининг ноқонуний қарорлари натижасида тад- биркорлик фаолияти субъектига етказилган зарарнинг ўрни, улар- нинг мансабдор шахслари айбидан қатъи назар, суднинг қарори асосида қопланиши кераклигини назарда тутади.
Ҳуқуққа хилоф равишда ҳуқуқий таъсир чораларини қўллаш натижасида етказилган зарарни қоплаш тўғрисидаги ишларни судда кўришда ҳуқуққа хилоф равишда ҳуқуқий таъсир чораси қўллаган мансабдор шахснинг ўзи эмас, балки у ўзининг меҳнат фаолиятини амалга ошираётган давлат органи бўлади. Шунинг учун ҳуқуққа хилоф равишда ҳуқуқий таъсир чораларини қўллаш натижасида етказилган зарарни қоплаш тўғрисидаги ишларда айбдор мансабдор шахслар жавобгар томонидан даъво предмети юзасидан мустақил талабга эга бўлмаган учинчи шахс мақомига эга бўлишлари мумкин. Ҳуқуққа хилоф равишда ҳуқуқий таъ- сир чораларини қўллаш натижасида етказилган зарар давлат маблағлари ҳисобидан қопланганда, айбдор мансабдор шахс мод- дий нуқтаи назардан даъвогар олдида эмас, балки тегишли давлат органи олдида жавоб беради.
Бошқача қилиб айтганда, мансабдор шахсларнинг ўзига жа- вобгарлик фақатгина регресс тартибида юклатилиши мумкин. Бунда тадбиркорлик субъектига етказилган зарарни қоплаб бер- ган давлат органи тўланган суммани айбдор мансабдор шахсдан ундириб олиш ҳуқуқига эга.
ЎзР ФКнинг 15-моддасига асосан, Давлат органлари, фуқа- роларнинг ўзини ўзи бошқариш органлари мансабдор шахсла- рининг айби билан давлат органлари, фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш органлари ёки ушбу органлар мансабдор шахслари- нинг ғайриқонуний ҳаракатлари (ҳаракатсизлиги), шу жумладан, давлат органи ёки фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш орган-


185 Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг ахборотномаси, 2000 й., 5–6-сон, 140-модда.
лари томонидан қонун ҳужжатларига мувофиқ бўлмаган ҳужжат чиқарилиши натижасида фуқарога ёки юридик шахсга етказилган зарарларни қоплаш суднинг қарори билан шу мансабдор шахслар зиммасига юкланиши мумкин. Мазкур норма 2000 йил 15 декабр- даги 175–II-сонли ЎзР Қонуни186 билан киритилган.
Ушбу нормага кўра, давлат органлари, фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш органлари мансабдор шахсларининг айби билан етказилган зарарларни қоплаш суднинг қарори билан шу мансаб- дор шахслар зиммасига юкланиши мумкин. Ушбу нормани суд амалиётида қўллаш учун эҳтиёткорлик талаб этилади. Чунки, ет- казилган зарарни қоплаш мажбурияти тегишли давлат органига юклатилган тақдирда, улар етказилган зарарни қоплаш учун за- рур бўлган пул маблағларига эга бўлмасликлари мумкин ва бу, ўз навбатида, тадбиркорлик субъекти ўзларига етказилган зарар ўрнини қоплай олмасликлари мумкинлигини билдиради.



  1. Download 1,93 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   197




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish