Табиатдан фойдаланиш и=тисодиёти (тфи) фанининг илмий-назарий асослари



Download 0,96 Mb.
bet69/79
Sana25.02.2022
Hajmi0,96 Mb.
#272241
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   79
Bog'liq
02.Табиатдан фойдаланиш иқтисодиёти

Экологик суғурталаш мухандислик иншоотларининг техник бузилиши натижасида атроф муҳитни ифлосланиши, ҳалокатли ҳодисаларнинг юз беришини олдини олиш каби номатлуб ҳодисаларнинг содир бўлишини чеклайди. Нефть ва табиий газ қувурларининг ёрилиб кетиши натижасида катта ҳажмда экологик-иқтисодий зарар етказилиши барчага маълум, шунингдек, заҳарли кимёвий моддаларни вагонларда, автомобилларда ташилиши баъзан техник сабабларга кўра фалокатга олиб келади. Бундай хунук ҳодисалар содир бўлишини олдини олишнинг энг самарали усули ҳудуд ёки объектни экологик суғурталаш ҳисобланади. Бундай вазиятда корхоналар бахтсиз ҳодисанинг олдини олиш тараддидуни жиддий амалга оширадилар, чунки акс ҳолда катта ҳажмда зарар кўришлари мумкин. Бинобарин, нефть маҳсулотли қувурлар тез-тез назоратда бўлади, техник кам-кўстлар ўз вақтида таъмирланади, хуллас хавфсизлик кафолатланади.
Суғурта компанияларининг вужудга келиши бир неча иқтисодий масалаларни ечишга имкон беради: хавфсизлик учун турли тадбирларни амалга ошириш мақсадида корхоналарга маълум миқдорда пул маблағи ўтказилади, суғурта фондларида тўпланган пул маблағларидан самарали фойдаланиш даражаси оширилади, шунингдек бахтсиз ҳодиса юз берган ҳолда суғурта қилинган корхона, шахсий уй-жой фонди ва бошқа суғурта қилинган объектларга етказилган зарарни қоплаш учун тегишли пул маблағлари етказиб берилади.
Назорат топшириқлари:
-Иқтисодий рағбатлантириш моҳиятини ёритинг.
-Экологик солиқлар мазмунини ифодаланг.
-Мажмуали экологик дастурлар хусусиятини изоҳланг.
-Экологик суғурталаш мазмунини тушунтиринг.
Илмий муаммолар.
1.Иқтисодий рағбатлантириш ва Экологик солиқлар хусусияти.
2.Мажмуали экологик дастурлар элиментлари.
Асосий хулосалар ва уларни мустаҳкамлаш.
Табиий ресурслардан фойдаланиш ва бу жараёнда атроф муҳитни муҳофаза қилишнинг ўзига хос иқтисодий механизми таркиб топган. У кўплаб турли элементлардан иборат, лекин ҳозирги юқори даражада такомиллашган деб бўлмайди, бозор ииқтисодиёти шароитида ушбу механизм борган сари яхшиланиб боради.

Download 0,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish