Т и б б и ё т о л и й би л и м го Х л а р и талабалари у ч у н



Download 6,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/66
Sana25.03.2022
Hajmi6,26 Mb.
#508499
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   66
Bog'liq
1 4938311353505939722

Б
орловни
ц ул л ар н и
то з а л а б
ювиб, д о к а ницоблар
тутган д о л д а д а м м а асептика ва антисептика ц оидала-
рига а м а л цилиб у т к ази л ади .
Б
о р л о в и и
ечишда, жародатни тозалаш да янги 
6
о р

л ам цуйишда пипцет, корнцанг ва цайчиларлардан фой- 
даланилади. Асбоблар борловдан кейин, дар гал цулцоп- 
л а р ностерил нарсага тегиб кетилганда алиштирилади.
Тоза ва йирингли ж ародатлари булган ярадорларни 
тоза ва йирингли боглов 
хоналарида 
ж ародатларига 
борлон борланади. Йирингли ж ародатга боглов цуйиш- 
д а ж а р о д ат атрофидаги терига 0,5% ли нашатир спирт 
эритмаси, этил спирти, 5— 10% ли йоднинг спнртдаги 
эритмаси суртилади. Ж ародатни 3% ли водород перок­
сид эритмаси ёки кучсиз калий перманганат эритмаси 
билан ювилади. Ечилган 
богламлар 
йуцотилади. )^ар 
гал йирингли ж а р о д а т боглангандан кейин цулни совун- 
л а б ювиш, йиринг текканда 0,5% ли хлорамин эритма­
си билан чайиш лозим.
Гипсли богл ам л ар
цуйиш учун гипс бингларидан 
ф ойдаланилади. Улар цуйидагича тайёрланади. Столга 
д ока бинт цуйилиб уни чапдан унгга томон ёзиб чици- 
л ади. Сунгра гипс кукунини 
бинт устига бир меъёрда 
сепилади, чап цул билан бинт учини ушлаб туриб, унг
панжаси билан гипс кукунини бинтга ишцалаб сур­
тилади. Яна гипс сепилади ва кафт цирраси билан ку- 
кунини биит буйлаб кукун цатлами цалинлиги тахминан 
3 мм булгунча бир меъёрда тацсимланади.
Гипсланган цисм рулон цилиб уралади, бунда гипс 
кукуни тукилиб 
кетмаслигига 
эътибор бериш лозим. 
Сунгра гипснинг бошца цисмларига гипс сепиб чици- 
лади.
И ш латиш дан олдин гипсли бинтни илиц сувли 
торо-
#
www.ziyouz.com kutubxonasi


рага солинади. Сув шимиб олган бинтни сицилади ва 
бевосита баданга цуйилади, бунда суяк думбоцчалари- 
га ногигроскопик пахтадан ^истирма ^уйилади. Гипсли 
боглам баданга зич ва бир текис ёпишиб туради, осон 
цолипланади, 15 минут утгач яхши иммобилизацияни 
таъминлайди, бир суткадан кейин там омила ^отади, 
нисбатан осон ечилади. Б оглам цуришини тезлаштириш 
учун борламдан 2-—2,5 мм м асоф адан фен ёрдамида 
илиц даво берилади. Боглам цуйилиши билан бемор 
терисининг гипсдан доли жойларини нам салфетка би­
лан артиб таш лаш керак. К,отиб цолган гипс булакча- 
ларини ечилган гипс богламлари 
учун м улж аллан ган
цутига таш лаш лозим.
Зич цилиб цуйилган гипсли боглам 
i
^
oh
айланишини 
бузиши мумкин, бунда босилган жойда орриц, шиш пай­
до булади, у муздай булиб цолади, б а рм о^ л а р кукариб 
ёки оцариб 
кетади, 
сезувчанлиги 
йуцолади. Шунинг 
учун гипс борлами цуйишда бармоц учлари очик; ^олди- 
рилади. Асорат пайдо булганда гипсли богламни цай- 
чи ёки махсус арра билан ^ирциш ва олиб цуйиш керак.
Х И Р У Р Г И К И Н Ф Е К Ц И Я Л И Б Е М О Р Л А Р Н И П А Р В А Р И Ш
К И Л И Ш Х УС У С И Я Т ЛА Р И
Хирургик инфекция — хирург 
ишида учрайдиган 
энг тарцалган патология дисобланади. У амбулатория 
шароитида дам, 
стационар 
шароитида дам бирмунча 
салмоцли урин эгаллайди. Йир-ик хирургик стационарда 
хирургик инфекцияли беморлар учун махсус булимлар 
ажратилади. 
Бундай беморларга 
даво ^илишда урта 
тиббий ходимнинг роли бенидоя мудим. У хонани 
р о я т
тоза сак;лашидан таш^ари, беморларни парвариш ци- 
лишда бевосита цатн-ашади ва врачга 
тегншлн ёрдам 
курсатади. Беморларда яхши кайфият ва касалликнинг 
хайрли тугашига ишонч 
билдириш 
ва хуш м уом алада 
б^лиш тиббий ходим ишининг мудим ^исмидир.
Дарднинг кичиги ва каттаси булмаслигини унутмас- 
лик лозим. Юздаги катта булмаган чип^он нотурри д а ­
во ^илинганда ёки унга уз вацтида, ад ам и ят берилма- 
ганда улим билан якунланиши 
мумкин. Д а в о л а ш тад- 
бирлари турри амалга оширилганда 
ofhp
сепсисда дам 
тули^ сорайиб кетишга эришиш мумкин.
Тиббий ходимнинг хирургик инфекция булимларида- 
ги ищи узига хос хусусиятларга эга. Йирингли ж ародат- 
л ар кунда, баъзан эса бир кунда 
бир неча м арта бог- 
лаш ни талаб этади. Б у куп ми^дорда боглов материали-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ни тал а б этади, уни тежаб-тергаб ишлатиш лозим бу­
лади.
Йирингли ж ар о ^атга даво цилишда пахта ишлатиб 
катта богл ам л ар ^уйиш мацсадга мувофик; эмас, чунки 
улар термостат таъсирини вужудга келтиради, йиринг­
ли а ж р а т м а л а р бадбуй з^ид тар^атади. Бу з^олда хона- 
ларни шамоллатиш, дезодорантлар ишлатиш керак бу­
лади. О д атд а хирургик инфекция булими икки булин* 
мадан иборат булиб, бирида 
йирингли жароз^ати С$Л’ 
ган ва куп йиринг аж ралиб турадиган 

Download 6,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish