Т и б б и ё т о л и й би л и м го Х л а р и талабалари у ч у н


Банка ва горчичниклар нуйиш



Download 6,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/66
Sana25.03.2022
Hajmi6,26 Mb.
#508499
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   66
Bog'liq
1 4938311353505939722

Банка ва горчичниклар нуйиш. 
Б а н к а л а р суриб о л а ­
ди га н , я л л и г л а н и ш г а царш и ва огриц цолдирувчи т а ъ с и р
к у р с а т а д и . У ла р н и орц а со^аси га ш и к а с т л а н м а га н тери- 
га, у м у р т ц а п огонасидан унгга ва чапга, к у к р а к ц а ф а с и - 
нинг ол д и н ги ю зас и г а унг томонига цуйилади. Туш,- 
ю рак, сут б е з л а р и ва ум уртц а поронаси содасига горчич­
н и к л а р цуйи ш мумкин э м ас. Б а н к а л а р н и и ш л ати ш о л д и -
д ан у л а р н и н г цуруц, тоза ва ч етл ар и учмаганлигини тек- 
ш и ри б к у р и ш л озим. Б а н к а куй и ш д ан олдин б а д а н т е р и - 
сига 
в а з е л и н
суртилади. Б ем о р цорнини босиб 
ёки 
сту д ен тга ор ц а угириб ёнбоши б и л ан ётади. Узун м е т а л л
зонд у ч ига зич цилиб п ахта у р а л а д и , уни этил сп и р ти д а 
д у л л а н а д и (спирт а л а н г а л а и и б кетмаслиги учун ф л а к о н
OF3H б е к и т и л а д и ) , бир оз сициб т а ш л а н а д и в а ён д и р и л а- 
ди. Е н иб турган а л а н г а н и т е зл и к бил ан б а н к а г а суциб 
о л и н а д и , сун гра ш у н д ай
те зл и к билан б а н к а н и тер и га 
м а р к а м б о си л а д и (10-расм, а, б ). Б а и к а д а с и й р а к л а ш г а н
>$аво д исоби га тери унга торти л ад и, б ан к а б а д а н г а ^ а т -
тиц ё п и ш ад и . 
20— 25 та б а н к а цуйилгач 
бемор усти га 
ад ё л ё п и б цуйи лади . 10-—15 минут утгач б а н к а л а р о л и ­
нади. У л а р н и ол иш учун б а н к а четидаги терини б ар м о ц
б и л а н с а л г и н а босилади, бунд а б у ш л и э д а ^ав о ки рад и . 
С у н г р а тери н и цуруц п ахта б у л а к ч аси билан а р т и л а д и ; 
те р и д а г и
в а з е л и н
ц о л д и р и
т о за л а н а д и , 
бем орн и нг 
и ч
кийим и к и й д и р и л а д и , устига ад ёл ёпилади в а яри м соат- 
ча у р и н д а ётиш т а к л и ф цилинади. Б а н к а ч етл ар и цизиб 
к е т г а н д а ёки те р и га ёниб турган спирт том ч и лари т.уш- 
г а н д а б ем о р н и н г б а д а н териси куйиб цолиши мумкин. 
Б у н г а йул цуйиш м ум к ин эмас.
www.ziyouz.com kutubxonasi


10-раем. Б ан ка ^уннш. 
а — ба нк ам и к л з д и р и ш ; б — б а н к а м и о л иш .
Горчи ч ни кл ар б а н к а 1$ й и л а д и г а н ^ о л л а р д а ц у л л а н и - 
.лади. И ш л а т и ш д а н олдин г о р ч и ч н и к л а р илиц с у в д а х ^ л - 
л ан ад и (иссиц сув ^ ан тал ф ер м ен ти н и п а р ч а л а й д и , на- 
т и ж а д а эф ир ^ а н т а л мойи а ж р а л и ш и руй б е р м а й д и ) ва 
цуйилади ( 11-расм, а, б, в ), б у н д а у л а р ач и ш т и р а д и в а
кн злн ради. А гар ц атти ^ ач и ш ти р са в а огри ц п ай до цил- 
са, горчи чни кларни олиб цуйиш л о зи м .
Териси нозик б о л а л а р ва к а т т а л а р г а куйиб ц о л и ш д а н
с а ^ л а ш учун горчичниклар ю пца i^ofo3 ц а т л а м и у с т и д а н
ёки тес карн томони билан ц уй и л ад и . У ла р о л и н г а н д а н
кейин б а д а н терисини ^ул д о к а с а л ф е т к а , сун гра i^ypy^ 
с а л ф е т к а б и л ан горчица ц о л д и ц л а р и д а н т о з а л а н а д и , б е ­
м орга 
бир оз в а ^ т г а ч а у р и н д а ётиш та в с и я
э т и л а д и .
www.ziyouz.com kutubxonasi


11-расм. Горчичник ^уйиш.
а — горч ич нп кн и н а м л а ш : б — о р к а г а горчичник к ^ й и ш ; в — го рч ич ник н ?й ил - 
г а н бемо рга к а р а ш .
У зо к с а ц л а н г а н д а горчичниклар $ з кучини 
йукотади, 
шунинг учун у л а р т а й ё р л а н г а н в а ^ т г а
а ^ а м и я т бериш 
з а р у р . Я р о ^ л и л и к м у д д ати 8 ой.
М еъ д а н и ювиш. Б у м у о л аж ан и о в к а т д а н з а д а р л а н и ш , 
т к с и к о и н ф е к ц и я з а уткир г а с т р и т л а р д а уй дароратида--; 
ги сув ёки дори м о д д а л а р эритмаси (2 % ли натрий гид­
р о к а р б о н а т э р и т м а с и ёки 
1:5000 к а л и й
п ерм а н га н а т 
эри тм а си ) 
б и л а н у т к а зи л а д и . Ш у м а к с а д д а сигими 
500— 1000 м л л и
ш и ш а воронка ва узун лиги
1,5 м ва 
д и а м е т р и 10— 12 м л га ч а булган, са н ти м е тр белгнлари 
т у ш и р и л га н ю м ш о к резина найчадаИ и б о р а т
h v f o h
меъ- 
д а зо н д и д ан ф о й д а л а н и л а д и . М е ъ д а зондининг бир учи 
ю м а л о ц ва ён 
т о м о н и д а овал, т е ш и к л а р и бор, Уни ш у
www.ziyouz.com kutubxonasi


•учидан 
о р и з
орцали меъдага туширилади. Воронка, зонд 
.^айнатилади, ишлатишдан олдин эса стерил физиологик 
эритма билан чайилади. Меъдани бемор ^тирган з^олати- 
,да ювилади. Унга узун клеёнка х ал ат кийгизилади, стул- 
га утцазилади, бошини олдинга бир оз энгаштирилади, 
оёцлари остига тогорача цуйилади. Зондни юмалоц учи­
дан 10 см масофада унг цулга олиниб, беморга унг то- 
мондан я^инлашилади', чап цу'л билан буйнидан ушлаб 
турилади. Беморга бурун орцали нафас олиш, зондни 
ушламаслик, 
о р и з н и
очиш таклиф ^илинади, бунда зонд 
учини тил илдизига ^уйилади, бемордан зондни тишла- 
маслик ва ютиш ^ аракатлари цилиш суралади. Сунгра 
зондни тезлик билан ^ал^ум ор^али ^изилунгачга 40 см 
белгисигача киритилади. Бу унинг м еъдага тушганидан 
д а л о л а т беради. Зонднинг буш турган учини воронка би- 
лан туташтирилади. Шу тарица меъда ва воронкадан 
нборат туташадиган иккита идишлар системаси ^осил 
.^илинади.
Меъдани ювиш учун уй ^ароратидаги 5 — 10 л ^ажм- 
даги цайнаган сувни тайёрлаб ь$йиш лозим. Воронкани 
о р и з
сат^идан пастга туширилади, уни сув билан тулди- 
рилади ва аста-секин бошдан бирмунча юцорига кутари- 
.лади (12-расм, а, б ). Бу ва^тда сув м еъдага тушади. Во- 
ронкада сув камайиб цолганда уни яна пастга тушири­
лади ва сув меъдадан яна воронкага тушиб, уни тогора- 
чага Цуйилади. Ювннди сувлар мутла^о тоза булмагунча 
ювишнн бир неча марта давом эттирилади.
Зондни э^тиётлик билан чик[арилади, сунгра зонд ва 
воронкани исси^ ва сову^ сув билан ^унт билан ювиб, 
ilчидaги шилимши!\, ов^ат ^олдицларидан тозаланади.

Download 6,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish