Т и а ш ш назарияси ва амадиёти мухаммад хдкимов, Мухторали зокиров



Download 5,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/138
Sana25.02.2022
Hajmi5,1 Mb.
#285709
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   138
Bog'liq
тил назарияси ва амалиёти. ҳакимов м, зокиров м, зокирова с, ғозиева м

АРТИКУЛЯЦИОН ФОНЕТИКА
121. Артикуляцион база - бу...?
a) бирор тилга хос товушларни талаффуз этиш куникмалари;
b
) товуш х,осил булишида цатнашувчи нутц органларининг бир- 
бирига яцинлашиб, х,аво оцимига тусиц х,осил этадиган нуцтаси;
c) нутц органларининг одат булиб цолган типик йигиндиси;
d) барча ж авоблар тугри.
122. Товушларнинг хосил булишида иштирок этувчи нутк 
механизми хдракатининг йигиндисига нима дейилади?
а) ярус; 
Ь) просодика;
с) артикуляцион база; 
d) артикуляция.
123. Инглиз тилида апикал (тил учи) артикуляциясига эга булган 
ундошлар узбек ва рус тилларида кандай талаффуз килинади ва у 
нима деб аталади?
a) тип учи тишларга тегиб, унинг урт а цисми иштирок этади 
ва дорсал артикуляция цилинади;
b
) юмшоц танглай юцорига кутарилиб, х,аво оцими тугри огиз 
буитигидан ут ади ва апикал деб аталади;
c) юмшоц танглай пастга тушиб, бурун ундош лари уосил 
булади ва у сонор деб аталади;
d) узбек ва рус тилларида бундай товушлар мавж уд эмас.
124. Товуш пайчаларининг хдракати к,андай говушларда иштирок 
этмай^и?
а) унли;
81


b
) ж арангли ундош;
c) ж арангсиз ундош;
d) щ м м а то в у шлар пинг л; ос ил булиш идаун пайчат ри иштирок 
этади.
125. Энг актив талаффуз органи нима?
а) товуги пайчалари; 
Ъ) лаб;
с) тиш; 
d) тил.
АКУСТИК ВА ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ФОНЕТИКА
126. Н утк товушлари секундига тахминан кандай тезяик билан 
утувчи х,аво окимининг механик тебраниши натижасидир?
а) 1200 км/соат; 
Ь) 1300 км/соат;
с) 1100 км/соат; 
d) 2000 км/соат.
127. Товушлар асосан нечта асосий акустик белгига эгалигини 
топинг?
a) 2 та амплитуда, частота;
b
) 2 т а давомий ва давомсиз;
c) 2 та асосий ва мураккаб;
d) 3 та баланд, урта, паст.
128. Уз навбатида хдво тебраниши давомий ва давомсиз хдмда яна 
кандай булиши мумкин?
а) амплитуда, частота; 
Ь) содда, мураккаб;
с) бапанд, паст; 
d) амплитуда, мураккаб.
129. Агар тебраниш щ ракат и тез булса.......
Нукталар урнига керакли жавобни куйияг.
a) товуги паст тебраниш частотасига эга булади;
b
) давомий ва давомсиз частотасига эга булади;
c) товуш баланд тебраниш частотасига эга булади;
d) содда ва мураккаб частотасига эга булади.
130. Тебраниш частотаси нима билан улчанади?
a) амплитуда (овознинг баландлиги билан улчанади);
b
) мицдор (товушнинг чузиц ёки цисцалиги билан улчанади);
c) спектограф (овознинг баландлиги билан улчанади);
d) герц (%ар секундда цайтарилувчи цикл билан улчанади).
82


131. Одамининг товуш частотасини эшитиб х,ис кила олиш 
кобилияти чегараланган. Ш унга кура, биз канча герцгача булган 
товушларни эшита оламиз?
а) 15 дан 15 ООО герцгача; 
Ь) 15 дан 20 ООО герцгача;
с) 1 дан 10 ООО герцгача; 
d) 20 дан 20 ООО герцгача.
132. Товуш тулки ни ни х,осил килувчи хдво тебраниши давомий 
булса нима дейилади, давомсиз булса нима х.осил булади?
а) амплитуда ва частота; 
Ь) тон ва шовцин;
с) баланд ва паст; 
d) содда ва мураккаб.
133. Сонор товушлар деб нимага айтилади ва улар кайеилар?
a) шовцин бирликда булиб, шовцин кучли булади: л, р, й, м, н;
b
) товушларнинг чузицлиги ва цисцалигига айтилиб, улар: л, м, 
н, нг, р, и;
c) хаво оцими тусицца учрамайди: г, к, нг, ц, г, х;
d) шовцин ват он бирликда булиб, тон шовцинданустун булади: 
л, р, й, м, н, нг.
134. Резонаторлар деб нимага айтилади?
a) нутц товушларига;
b
) товуш х;осил цилувчи бушпицларга;
c) товушнинг мицдорий белгисига;
d) товуш тебраниш частотасига.
135. М ураккаб товуш тебранишининг частотаси билан бошка 
акустик 
воситаларни келиштириб 
турувчи 
механизм 
нима 
дейилади?
a) фильтр;
b
) формант;
c) резонатор;
d) палатография.
136. Формантлар деб нимага айтилади?
a) огиз ва бурун бушлицлари биргаликда унлиларни уосил 
цилишига;
b
) у з формаси ва х,ажми билан нутц товушини %осил булишига;
c) товуш тембрини ифодаловчи ва уни бошца товуитарнинг тембрини 
фарцини курсащти частоталарга;
d), объектив методлар ёрдаиида анищанувчи артикуляцион-акустик 
хусусиятларга айтилади.
83


137. Товуш формантлари нима ёрдамида аникланади?
a) тембр фарцини курсатувчи экспериментал аппарат;
b
) спектограф;
c) палатография;
d) рентгенография.
138. Экпериментал фонетикага берилган тугри таърифни топинг?
a) объектив методлар ёрдамида аницланувчи артикуляцион- 
акустик хусусиятлар экспериментал фонетик текшириш ёки 
нутцни инструментал тасниф этиш деб юритилади;
b
) субъектив метод ёрдамида урганилувчи усуллар;
c) фонологик бирликларнинг объектив метод ёрдамида 
урганилиши;
d) барча жавоблар тугри.

Download 5,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish