Т а Х, р и р хайъати: узбекистон республикаси фанлар академияси тарих институти «04 и к, жамият институти узбекистонга мадад фонди»


Кийалик, — Ила дарёсининг шимолидаги шах,ар. 1



Download 2,53 Mb.
bet95/123
Sana22.02.2022
Hajmi2,53 Mb.
#80555
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   123
Bog'liq
karim shoniyozov

1Кийалик, — Ила дарёсининг шимолидаги шах,ар.

1Олмалик, — Рулжа якинида, унинг шимоли-гарбидаги шахар, К,аранг: Бартольд В. В. Двенадцать лекций по истории турецких на­родов Средней Азии. Соч. Т. V. С. 3.
240

1Ибн ал-Асир. Курсатилган асар. МИКК. T. I. 66-бет.

1Бир динорнинг к,иймати уша даврларда 13 франк (4 сум 50 тийин) булган. Каранг: Бартольд В. В. Очерки истории Семиречья, соч. Т. II. ч. I. С. 50, примечание 12.

1Ибн ал-Асир. Курсатилган асар, 68-бет. Ибн ал-Асирнинг >;икоя- сидаги вок,еа х,ижрий йилининг 559 й. (1164 й.) булган.
Бошк,а манбалар асосида В. В. Бартольд Катван жангидан кейин Самарк,андни Арслонхоннинг угли Тамгачхон Иброх,им бошк,арган деган фикрга келади. Каранг: В. В. Бартольд. Туркестан... Т. IV. С. 396. К.
Э. Босворт жадвалида у Иброхим IV номи билан то 1178 й. Самар­канд хони булган. Каранг: Босворт К. Э. Мусульманские династии, М., 1972. С. 157.
241

1Ибн ал-Асир. Курсатилган асар, 67—68-бетлар.

1Ил-Арслоншо\ Отсизнинг угли, унинг вафотидан кейин 1156 й. Хоразм шо^и булади.

1Гурхан Самаркдндга мадад учун юборилган кушин бошлига Элек Туркман булмасдан, балки Илек Туркешдир. Шундай булган такдирда бу шахе туркманлардан булмасдан Кррахитойлар эгаллаган Баласагуннинг собик, х,окимларидан (кррахонлардан) бири булиши мумкин. Кдранг Бартольд В. В. Туркестан... Соч. 1. С. 396.
Очерки истории Туркестанского народа, Соч. II. с. 549—550. Кр- рахитойлар Баласагунни эгаллагач уларни (кррахонлар хокрнлари- ни) мавк,еини пасайтириб куйган эдилар. Шунинг учун, гурхоннинг буйруга билан кррахонларга мансуб булган хонларининг унвонлари- ни «Илек-хон» деб аташ урнига эндиликда «Электуркман» дейилган. Шу билан кррахитой гурхонлари кррахонлар мансуб булган, улар­нинг авлодларини камситганлар. Кейинчалик Чингизхон х,ам (XII аср охири XIII аср бошларида) Ила дарёсининг шимолида мавжуд булган кдрлук, давлатининг хонини Арслонхон дейиш урнига «Арс- лон Сартактай» деб, Чингизхон хам Арслонхоннинг хонлик унвони- ни камситган.
242

1 Ибн Мазанинг тулик, номи насаби Мухаммад Ибн Бурхонид- дин Абу-ал Азиз Ибн Маза. Каранг: Ибн ал-Асир. Курсатилган асар, 28-бет.
XII асрнинг 40-йиллари Рарбий К,орахонликда хукмронлик к,ила- ётган хонларнинг ожизлигидан фойдаланиб, Бухорода ярим к,арам- лик асосида узига хос булган, олий мусулмон вакилларининг суло- ласи ташкил топган эди. Бухоро ша?фини шу сулолага мансуб киши- лардан раис идора килган. Сулолага, Бурхон Абу ал-Азиз Б. Умар, Маза асос солганлиги туфайли, Бурхон авлодлари Бурхонийлар деб аталган. Раислик мансабидаги кишилар аждод-авлодлари билан ру- х,онийлардан булиб «садр» унвони билан маълум эдилар. Каранг: Бартольд В. В. Туркестан ... Соч. Т. I. С. 389—390.
243

1Арслон — Ила дарёси сохилларида барпо этилган Карлук дав­латининг хукумронининг номи эмас, унинг унвони булган. Тарихчи О. Прицакнинг таъкидлашича хоннинг номи Абу-ал-Футах Мухам­мад III ибн Йусуф деб аталган. Араб тарихчиси ибн Холдуннинг (XIII) айтишига кдраганда унинг номи Арслон хон Мухаммад ибн Сулаймон булган. В. В. Бартольд уни Арслон Аб-ал-Фатх Мухаммад деб номлайди.
244

1Кадырбаев А. Ш. Турки и иранцы в Китае и Центральной Азии XIII-XIV вв. Алма-Ата. 1990. С. 41.

1Бартольд В. В. Карлуки, Соч. Т. V, С. 548. Кадырбаев А Ш. Турки и иранцы в Китае и Центральной Азии XIII—XIV вв. Алма-Ата. 1990, С. 41.

1Каранг: Шониёзов К. Карлук, давлати ва карлукдар. 141-144- бетлар.
245

1Разнавийлар давлатининг сиёсий тарихи ва давлат бошликлари Хакдца кдранг: Бартольд В. В. Туркестан в эпоху монгольского нашест­вия, Т. I. С. 322—367; Якубовский А. М. Махмуд Разнавий. К вопросу
о происхождении и характере Газнавидского государства — Сб. «Фер- давси», JI. 1934, С. 51—96; Массон В. М., Ромонидин В. А. История Афганистана. Т. I. М. 1964. С. 242—254; Босворт К. Э. Мусульманские династии. М. 1971. С. 237—239.

1Баъзи манбаларда к,айд этилишича Сабук-Тегин Барсхон ном- ли турк к,абиласидан булган. У болалигиданок, асирга олиниб, бир неча йиллар тухси к,абиласи кишиларини (балки бирон чорвадор- ни) молини бок,к,ан. Укдириб утиш жоизки, Барсхон номи билан аталган к,абила бош ка тарихий манбаларда учрамайди. Лекин, Барс­хон (Барсухон) шах;ари булган. Иссик,кулнинг жанубидаги шахар- лардан бири шу ном билан аталган. К,аранг: МИТТ, Т. I. 311-бет. 1-илова.
246


Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish