Syujet turlari va unsurlari



Download 1,57 Mb.
bet4/5
Sana25.02.2022
Hajmi1,57 Mb.
#289960
1   2   3   4   5
Bog'liq
2 5435972035886977246

Адабий асарни бир бутун қилиб яратишда қисмларни, воқеаларни ўзаро боғлашда, қаҳрамонлар ҳаракат қиладиган шароитни гавдалантиришда ёзувчи турли-туман ёрдамчи композицон воситалардан фойдаланади. Ундай композицион воситалар жумласига лирик чекиниш, киритма воқеа, бадиий қолиплаш, эпиграф, портрет, пейзаж, деталь киради. Бу композицион воситаларнинг барчаси ҳар бир асарда, албатта учраши шарт эмас.

  • Адабий асарни бир бутун қилиб яратишда қисмларни, воқеаларни ўзаро боғлашда, қаҳрамонлар ҳаракат қиладиган шароитни гавдалантиришда ёзувчи турли-туман ёрдамчи композицон воситалардан фойдаланади. Ундай композицион воситалар жумласига лирик чекиниш, киритма воқеа, бадиий қолиплаш, эпиграф, портрет, пейзаж, деталь киради. Бу композицион воситаларнинг барчаси ҳар бир асарда, албатта учраши шарт эмас.
  • Адабий асарда ёзувчининг бевосита ўз фикр-туйғуларини ифодалаши лирик чекиниш деб аталади. Бундай чекинишлар, асосан, эпик асарларда бўлади, лирик асарлар эса бутунича шоир кечинмаларининг ифодаси ҳисобланади. Лирик чекиниш турли-туман композицион вазифани бажаради. Қўпинча ёзувчилар лирик чекиниш ёрдамида персонажларнинг ишлари, хулқ-атворлари, характерларига берадиган ўз баҳоларини аниқ-равшан ифодалашга ва китобхон онгига сингдиришга эришадилар.
  • Адабий асардаги асосий воқеалар тизмасига бевосита алоқадор бўлмаган, лекин муайян ғоявий мақсадга бўйсундирилган эпизодлар киритма воқеалар деб аталади. Улар кўпинча асарга мазмунни чуқурлаштириш, характерлар ривожини далиллаш ва ифодаланаётган ғоя китобхонга аниқроқ етиб боришини таъминлаш мақсадида киритилади.
  • Айрим ҳодисалар ва характерлар моҳиятини китобхон кўз ўнгида яққолроқ очиб бериш мақсадида ёзувчилар баъзан бадиий қолиплаш воситасидан фойдаланадилар. Тасвирланаётган характерлар ва ҳодисалар моҳиятини яққолроқ очиш мақсадида уларга яқин манзараларва воқеалар чизилиши бадиий қолиплаш деб аталади.
  • Баъзан ёзувчилар асарни ёки унинг қисмларини бошлашда бошқа асарлардан, ҳикматли сўзлардан, халқ оғзаки ижоди намуналаридан қисқа-қисқа парчалар келтирадилар. У парчалар эпиграф деб аталади.
  • Адабий асарларда қаҳрамонлар моҳиятини, характерларини очишда ёзувчилар уларнинг ташқи қиёфаларига, яъни портретларига жиддий эътибор берадилар. Кўпинча қаҳрамонлар
    Download 1,57 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish