Сурхондарё вилоят Шурчи тумани “Ободон” маҳалла фуқаролар йиғини ҳудудининг бош режа лойихаси ишлаб чикилиши билан бир вактда кишлок (овул) ахоли пунктини батафсил режалаштириш лойихаси ҳамда ёндош “Бунёдкор” ва «Шолдирок»


Объект жойлашган худуднинг атроф-мухит холати



Download 6,1 Mb.
bet5/29
Sana10.11.2022
Hajmi6,1 Mb.
#863062
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29
Bog'liq
download (6)

Объект жойлашган худуднинг атроф-мухит холати
Сурхондарё вилояти Шурчи тумани тупроги буз тупрок зонасига киради. Буз тупрокларни пайдо килувчи она жинси асосан лесс ва лессимон ёткизиклардан иборат. Буларнинг хаммаси делювиал, пролювиал ва алювиал сув ёткизиклари хисобланади. Тог этаги кия текисликларидаги хамда куйи терассалардаги лесслар механикавий таркибига кура кия текисликларнинг устки кисмидаги юкори терассалар ва тог олди ерларидаги лёссларга караганда анча енгил булади. Хавзаларнинг ва кия текисликларнинг лёссга айланган ёткизиклари купинча хряшчли, урта терассаларида эса кумли булади.
Бу тупроклар буз тупрокли зонанинг чулга ёндош кисмида, денгиз сатхидан 330 м баландликда таркалган.
Сурхон дарёсининг юкори террасаларидаги буз тупроклар лёсс ва лёссимон кумок устида пайдо булган. Тошли жинслардан ташкил топган тог олди кия текисликларидаги буз тупроклар Боботог ва бошка жойларда хряшчли, чагиртош, мелкоземли келтирилмалар ва шагаллар устида пайдо булган. Уларнинг устини юпка калинликдаги склетли кумлок ва соз тупрок коплаб ётади.
Адир ва чуллардаги паст тогларда буз тупроклар тошли ва чагир тошлик ёткизикларда хамда турли петрографик таркибга эга булган каттик тог жинслари аллювийсида вужудга келган. Лёсс хамда хряшч – мелкозёмли делювий ва пролювий ёткизиклари устидаги буз тупроклар дехкончилик учун энг кимматли хисобланади.
Тупрок температурасининг суткалик узгариши 40-60 см чукурликда булади. Кечаси хаво совиганда ер юзасидан 15-40 см чукурликда температура энг юкори булади. Бунинг натижасида кундузи шу катламда хаводан хамда тупрокнинг устки горизонтларидан кириб келган буглар куюклашиб сув томчисига айланади. Кишда тупрок музламайди ёки музлаганда хам 5-10 см гача калинликда киска вакт давом этади. Ёзда тупрок бети кундузи 65 С0 гача кизийди. 100 см чукуррокда тупрок температураси 25 С0 га тенгдир.
Оч тусли буз тупрокнинг узига хос хусусияти шуки, таркибида чиринди кам. Чимли катламдаги чиринди 1,7-2% га етади. Пастга томон чиринди микдори кескин камаяди. Кумок тупрокларда чиринди купрок. Кумли ва скелетли чагир тошли хряшчли тупрокларда чиринди камрок. Чиринди катлам калинлиги 30 см дан 70-80 см гача етади. Чириндини кам булишига сабаб тупрокда, айникса, унинг устки катламларида усимлик колдиклари кам тупланиши ва тупрокка ишлов берилганда ундаги чириндини микроблар тез парчалаб юборишидир.
Тупрок таркибидаги фосфор – 0,11% - 0,24 % гача, калий умумий запаси 1-1,87%гача, устки карбонатларнинг умумий микдори 9-10% гача ташкил этади. Бу тупрокларда карбонатнинг куплигига сабаб, тупрок пайдо килувчи жинсларнинг серкарбонатлигидандир.
Оч тусли буз тупроклар кучсиз ишкорий реакцияга эга (рН-8-8,5) ва кислотали моддалар таъсирига буферли кобилияти юкори булиб, ишкорий моддалар таъсирига эса чидамсиздир.



Download 6,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish