Sug’oriladigan yerlar sho’rlanish darajasi monitoringi va yerlarning meliorativ holati monitoringi siu yerlarning sintez va sho’rlanish darajasi xaritasini ishlab chiqish


Новининг (лоток) асосий параметрлари



Download 415,87 Kb.
bet12/15
Sana12.02.2022
Hajmi415,87 Kb.
#445544
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
2 5343696690756982095

Новининг (лоток) асосий параметрлари

Нов маркаси

Ўлчовлари

Нов бўлагининг оғирлиги, кг

1 км каналга сарфланган материал

Каналнинг сув сарфи
м3

Сув оқими ўтаётган кўндаланг кесим юзаси, м2.

Қурилиш чуқурлиги,
см.

Эни, см

Кўндаланг кесими, см2

Бетон, м3

Пўлат кг

ЛР-40

40

80

0,21

975

93

5962

0,10

0,174

ЛР-60

60

98

0,39

1295

115

6915

0,20

0,30

ЛР-80

80

113

0,60

1830

150

9374

0,38

0,495

ЛР-100

100

167

1,12

2985

289

22435

1,0

0,954


Юмшоқ эгилувчан суғориш шланганинг параметрларини ҳисоблаш

Участка нов каналидан сув оқими юмшоқ эгилувчан суғориш шлангларига тушади ва шлангдаги мавжуд суғориш найчалардан сув эгатларга тарқатилади.


1). Юмшоқ қувурнинг (шланга) сув сарфини аниқлаймиз:
= = 67,5 л/с
бу ерда: – бир вақтда ишлайдиган юмшоқ шланглар сони.

2). Юмшоқ шлангнинг иш узунлиги:


= = 173 м
бу ерда: – эгатга бериладиган сув сарфи, л/с;
а = 0,90 – эгатлар оралиғи, м.
Эгатларга бериладиган сув сарфи қийматини проф. С.М. Кривовяз формуласи ёрдамида аниқлаймиз:

q эгат = 0,00035 м3
бу ерда: – эгат нишаблиги, харитадан аниқланади;
h = 0,6H – 2; м, – эгат ичидаги сув оқими чуқурлиги;
h = (0,6 . 0,3)- ( 2 . 0,05 ) = 0,08 м
Н = (25 30) см – эгатнинг бутун чуқурлиги;
= (3  5) см – суғориладиган дала юзини механизмлар билан
текислаганда ҳосил бўладиган нотекислик.
Юмшоқ шланг узунлиги унинг бўйлама ёки кўндаланг жойлашишига боғлиқ:

а). бўйлама б). кўндаланг

Бўйлама тизимда эгатлар участка нов каналига параллел қилиб ўтказилади, кўндаланг тизимда эса участка нов каналига эгатлар перпендикуляр қилиб ўтказилади.


Суғоришда ишлатиладиган юмшоқ шлангнинг бутун узунлигини қуйидаги формула ёрдамида аниқлаймиз:
= .
бу ерда: =
– эгатнинг суғориш вақти, соатда;
=
= = 0,11 м
К1 – сувнинг тупроқ қатламига шимилишининг ўртача тезлиги, м/соат;
К1 = 0,08  0,12 м/соат – яхши сув ўтказувчи тупроқлар учун;
К1 = 0,04  0,08 м/соат – ўртача сув ўтказувчи тупроқлар учун;
К1 = 0,01  0,04 м/соат – сувни кам ўтказувчи оғир тупроқлар учун;
Суғориш юмшоқ шлангининг диаметрини қуйидаги формула ёрдамида аниқлаймиз:
= = 0,204 м
204 мм
бу ерда: = =69 л/с
шл. шлангадаги сув оқимининг тезлиги, м/с, (унинг қиймати сувнинг лойҳаланиш даражасига қараб ўзгаради);
шл. = 1,0  2,0 м/с.
200мм
Суғориш юмшоқ шлангидаги мавжуд суғориш найчаларининг диаметрини ҳисоблаймиз:
= =0,154 м
бу ерда: h0 = (2,5 – 3,0) dюмш.шл.. = 2,5 . 200 мм = 500 мм=0,5 м;
Янги суғориш тармоқлари фойдали иш коэффициенти:
=0,96 . 0,96 . 0,96 . 0,98 =0,87
Лойиҳаланган нов каналларининг асосий параметр ва кўрсаткичларини қуйидаги жадвалда берамиз.
9- жадвал

Нов каналининг номи

Асосий параметр ва кўрсаткичлар

Маркаси

Нишаблиги, i




л/с




л/с

ФИК,

qэгат, л/сек

hсув, м

dюмш.шл., мм

dнайча, мм

lюмш.шл., м

ХНК

ЛР-100

0,008

850

1000

0,96




0,76










ХИНК

ЛР-80

0,0025

200

225

0,96




0,50










УчНК

ЛР-60

0,002

135

145

0,96




0,45










Суғориш юмшоқ шланги







67,5

69

0,98







200




173

Эгатларга сув берувчи найча
















0,35







154



Нов ва эгилувчан юмшоқ қувурлардан иборат тизимларни хўжаликнинг ирригацион тизимлари харитасида жойлаштириш.


Новли суғориш тизимларини лойиҳалашда хўжалик ички ва участка каналлари парабола шаклидаги бетон ва темир-бетон новлардан ташкил топади. Хўжалик планида нов каналларни жойлаштиришнинг бўйлама ва кўндаланг шакллари мавжуд. (4 ва 5 - чизмалар).
А). Нов каналларини бўйлама шаклда жойлаштириш қўйидагича бажарилади:
1). Участка нов канали ернинг энг катта нишаблиги бўйлаб ўтказилади:
0,0005  iУчНК  0,003;
2). Участка нов каналидан сув унга перпендикуляр жойлашган ёпиқ сув ўтказувчи қувурга берилади;
3). Ёпиқ сув ўтказувчи қувурлардан сув гидрантлари орқали сув ўтказувчи қувурга параллел жойлашган суғориш шлангларига берилади;
4). Суғориш шлангларидаги тешиклар орқали сув участка нов каналига параллел жойлашган эгатларга тарқатилади.

Shahar suv o’tkazish tarmoqlarini loyihalash.
Kirish
Shahar suv o’tkazish tarmoqlari suv ta’minoti tizimininig asosiy qismi hisoblanadi va uni qurish va ekspluatatsiya qilish uchun katta kapital harajatlarni sarflash talab qilinadi. Suv o’tkazish tarmoqlarini qurish va ekspluatatsiya qilish uchun sarflanadigan harajatlarni mumkin qadar kam bo’lishi tarmoqni qanchalik to’g’ri loyihalanishiga bog’liq. Bajarayotgan bu loyihamiz o’z mutaxassisligimizni mukammal o’rganishimizga imkon beradi. Bu loyihani bajarish jarayonida tarmoqni hisoblash usullarini, ularning chizmalari qanday bo’lishi kerakligini va tushuntirish xati hajmi va mazmuni qanday bo’lishi kerakligi va boshqa ma’lumotlarni o’rganamiz. 1,2.Loyiha uchun berilgan asosiy ko’rsatkichlar. Shahar suv o’tkazish tarmog’ini loyihalash uchun asosiy ko’rsatkichlar tumanlar bo’yicha aholi soni: 1- tumanda: 19264kishi; 2- tumanda: 39249 kishi; 3- tumanda: 30600 kishi istiqomat qiladi. Loyihalash uchun berilgan shahar bosh rejasiga muvofiq tuman ko’chalari to’g’ri chiziqli qilib o’tkazilgan va usti tosh va asfalt bilan qoplangan. Tumanlarni ayrim joylarida ko’katzorlar va gulzorlar mavjud. Shahar chetida bitta kanal o’tadi uni eni 50 metr, chuqurligi 4 metr. Suv tozalash inshooti shaharga nisbatan g’arb tomonda bo’lib, suv eltuvchi quvur shaharga g’arb tomondan kirib keladi.Shahar relyefini tuzilishi - g’arb dan sharq tomonga qarab kichik qiyalik bilan ko’tarilib boradi. 1,3.Loyihada qabul qilingan hisobga olingan tarmoqlar to’g’risida qisqa ma’lumot. Shahar yer qimirlashi bo’yicha 8 balli mintaqaga kirishi va shaharda katta og’irlikdagi transport vositalari yurishini hisobga olib suv o’tkazgich quvurlari ashyosi sifatida cho’yan quvurlar qabul qilinadi, ular rezina halqalar yordamida ulanadi, bu quvurlarni elastikligini ta’minlaydi. O’rnatiladigan tarmoqlar chuqurligi 4 metrdan oshmaydi va quriladigan tarmoqlarga uni qurish vaqtida yer osti suvlari zarar yetkazmaydi. Shahar bosh rejasi va berilgan topshiriqqa ko’ra aholi sonini, umumiy suv sarfini aniqlab, quyidagicha jadval holiga keltiramiz.
Юнусобод тумани сув сарфини ҳисоблаш жадвали
1-Жадвал

Туман

Квартал рақами

Кунлик ўртача сув сафи
(Qкун,ўртач)

Ахоли сони (N)

Нисбий сув сарфи (qn)

Кунлик сув сарфи
(Qk) m3/кун

Ҳисобга олинмаган сув сарфи (6%)

Кmax (1,1) %

Кmin (0,7) %

Qkun,max

Qkun,min

Qкун,ўрт

Юнусобод тумани

1




10500

320 литр

















2




10300
















3




10700
















4




10000
















5




11000
















6




9000
















7




11500
















8




11000
















9




10000
















10




10400
















11




10600
















12




10100
















13




10900
















14




10550
















15




10450
















16




10250
















17




10750
















18




10350
















19




10650
















20




10150
















21




8000
















22




10850
















23




13000
















24




10000
















25




11000
















26




12000
















27




9000
















28




15000
















29




6000
















30




10500
















жами




100800

315000




110880

70560

117533

74794

106884

Олмазор тумани сув сарфини ҳисоблаш жадвали
1-Жадвал

Туман

Квартал рақами

Кунлик ўртачасув сафи
(Qкун,ўртач)

Ахоли сони (N)

Нисбий сув сарфи (qn)

Кунлик сув сарфи
(Qk)

Ҳисобга олинмаган сув сарфи (8%)

Кmax (1,2) %

Кmin (0,8) %

Qkun,max

Qkun,min

Qкун,ўрт

Юнусобод тумани

1




12000

280 литр

















2




13540
















3




12200
















4




13340
















5




12700
















6




12840
















7




12600
















8




12940
















9




12400
















10




13140
















11




12100
















12




13440
















13




12170
















14




13370
















15




12270
















16




13270
















17




12370
















18




13170
















19




12470
















20




13070
















21




12570
















22




12970
















23




12670
















24




12070
















25




13470
















26




12700
















27




12840
















28




12750
















29




12770
















30




12770
















жами




107268

383100




123723

84814

139019

92680

115849,4

Шахар ахолисининг бир кундаги сув сарфи
3-жадвал

Сув сафи тури

Ахоли сони, N

Сувнинг ўртача кунлик сарфи меъёри, q

Сув сафини кун тенг эмаслик коэффиценти

Бир кунлик сув сафи,
Q, м3/кун

Кmax

Кmin

Ўртача

мах

мин

Юнусобод тумани

Аҳоли сув сарфи

315000

320

1,1

0,7

100800

110880

70560

Ҳисобга олинмаган сув сарфи
6%










Юнусобод тумани бўйича жами




106884

117553

74794

Олмазор тумани

Аҳоли сув сарфи

383100

280

1,2

0,8










Ҳисобга олинмаган сув сарфи
6%






















Юнусобод тумани бўйича жами













2 та туман бўйича жами















Download 415,87 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish