Справочник $рта мактаГ> чизмачи лик дцитуечилири учун улланма



Download 3,08 Mb.
bet12/69
Sana29.05.2022
Hajmi3,08 Mb.
#617573
TuriСправочник
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   69
Bog'liq
Abdumalikov word

Диметрияаксонометрия (к) турларидан бири. Ди­метрия тугри бурчакли ва кийши^ бурчакли турларга бу­линади. Тугри бурчакли диметрияда учта аксонометрик укдан иккитаси X ва Z буйича узгариш коэффициента бир хил k=n=0,94 ва учинчи yi^ Y буйича узгариш коэффициента т—0,47 ^илиб олинади (53- шакл, б). Лекин чизмачиликда бу коэффициентлардан фойдаланиш но^улай булганлиги учун, ГОСТ 2. 317—69 билан нормалланган диметрик про- екциядан фоидаланилади. Унда X ва Z ук,лари буйича узга­риш коэффициентлари k=n=0,94 урнига буюм улчами уз катталигида, Y у^и буйича улчамнииг ярми цуйилади. Кийшик бурчакли фронтал диметрияда аксонометрик у^- нинг учтасидаи иккитаси X ва Z буйича узгариш коэффициента бир хил k=n—1 ва учинчи уц У буйича узгариш коэффициента т = 0,5 килиб олинади (53- шакл, о).
Тугри бурчакли ва циишиц бурчакли диметрияда аксо- нометрик yiyiap орасидаги бурчакларнинг катталиги 53- шаклда курсатилган. Булардан таш^ари ГОСТда фронтал изометрик проекциялардан фойдаланишга ^ам рухсат бе- рилган. Унда Y у к, билан горизонтал чизи^ орасидаги бурчак 30° ва 60° олинади.
Директриса [французча direktrice < латинча directrix— йуналтирувчи] —парабола, гипербола ва эллипс эгри чизик,ла- рида ^уиидаги хоссага эга булган тугри чизик: эгри чизик,- нинг исталган нуктасидан директриса ва фокусгача булган масофалар нисбати доимийдир.
Дойра — айлана билан чегараланган текислик. Доиранинг
юзи куйидаги формула билан ани^ланади: S^nR'2
Домкрат [немисча Daumkraft] — огир юкларни бир оз баланд кутариш учун ишлатиладигаи механизм. Домкрат ёрдамида автомобиль, вагон, тепловоз, трактор ва шунга ухшаш машиналарни ремонт ^илишда еки монтаж ишларини бажаришда улар киска вактга кутариб куйилади. Домкрат- ларнинг винтли, рейкали ва гидравлик турлари бор.
Е
ЕСКД [Единая система конструкторской документа­ции!— конструкторлик хужжатларининг ягона системаси. Чизмаларни бажариш ва техникавий хужжатларни тайёр- лаш буйича белгиланган умумиттифок стандартлари мажмуи.
Ё
Ей — текис еки фазовий эгри чизицнинг бир кисми (54-шакл). Одатда ёй чизмада ёки езувларда икки четки нуктасига куйиладиган ^арфлар ва ёй белгиси (w) билан курсатилади. Маса-
лан АВ [еки ВА.
Ейилма — жисм сирт- ларининг бир текисликда жойлаштирилган тасвири.
Масалан, пирамиданинг ёйилмаси унинг бир текис- 54- шакл.
ликка жойлашганен еклари
(учбурчакликлар)дан ва асосидан иборат (55- шакл). Тахта- ланган материаллардан, масалаи тунукадан буюм ясашда

55- шии/i.

)
аввал унинг чизмаси буйича ёйилмаси ясаладн, сунгра ундаи андаза сифатида с)юйдаланиб, тахталанган материалдан бичи^ цирциб олинади.

Download 3,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish