Soliq va soliqqa tortish (o'quv qollanma) : O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan darslik sifatida tavsiya etilgan


 -§ .  Yuridik  shaxslardan  mol-mulk  solig'ini  undirishda  mol-mulkning



Download 3,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/89
Sana22.08.2021
Hajmi3,9 Mb.
#153899
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   89
Bog'liq
Soliq va soliqqa tortish A. Yo`ldosheva 2007

2 -§ .  Yuridik  shaxslardan  mol-mulk  solig'ini  undirishda  mol-mulkning 
yillik  o'rtacha  qoldiq  qiymatini  aniqlash  tartibi
Y uridik  shaxslar  u chun  soliq  solish  obyekti  b o 'lib   asosiy  vositalam ing 
(q onun  hujjatlariga  m uvofiq  m ulk  qilib  olingan  yem ing  qiym ati  bundan 
m ustasno)  va  nom oddiy  aktivlam ing  o 'rta c h a   yillik  q oldiq  qiym ati,  sh u ­
ningdek  belgilangan  m uddatlarda  tugallanm agan  qurilish  obyektining 
qiym ati  hisoblanadi.  Soliq  solish  obyekti  b o 'lad i,  shuningdek,  m e’yordagi 
m uddatlarida  o 'm a tilm a g a n   uskunalam ing  qiym ati  hisoblanadi.
Agar  u  quyidagi  shartlardan  biriga  javob  bersa,  am ortizatsiyalanadigan 
asosiy vositalam ing  ijarasi  lizing  hisoblanadi:
a)  ijara  m uddati  asosiy  vositalar  xizmat  m uddatining  sakson  foizidan 
oshsa;
b)  ijarachi  asosiy  vositalam i  q a t’iy  narxda  yoki  ijara  tugashi  b o 'yicha 
belgilanadigan  narxda  sotib  olish  huquqiga  ega  b o'ladi;
d)  ijaraga  olinadigan  asosiy  vositalam ing  qoldiq  qiym ati  ijaraning 
tugashida  u lam in g   ijara  boshlanishidagi  qiym atining  yigirm a  % dan  kam ni 
tashkil  etsa;
e)  to 'lo v la m in g   joriy  sum m asi  butun  ijara  davri  u ch u n   ijaraga 
olinadigan  vositalar  qiym atining  to 'q so n   f  % dan  oshsa.
85


Yuridik  shaxslar  m ol-m ulkining  o ‘rtacha  yillik  qoldiq  qiym ati  hisobot 

yilining  1-yanvaridagi  va  hisobot  yilidan  keyingi  yilning  1-yanvaridagi  m ol- 
m ulk  qoldiq  qiym atining  yarm ini  qo'sh ish d an   olingan  sum m ani  ham da 
hisobot  davri  qolgan  barcha  oylari  h a r  b ir  dastlabki  kunidagi  m ol-m ulk 
qoldiq  qiym ati  sum m asi  yig'indisi  12  ga  b o lis h d a n   olingan  son  sifatida 
quyidagi  form ula  bo'yicha  aniqlanadi:
1  yan- 
1  yan-
varga 
varga
---------  
=  
1
  fev- 
=   ..  =  
1  d e- 
+ .... — .........

ralga 
kabrga 
2
12
hisobot  davriga  soliqni  hisoblab  chiqarish  u ch u n   m o l-m ulkning  o 'rta c h a  
qoldiq  qiym ati  hisobot  davri  oyining  birinchi  kunidagi  m o l-m u lk   qoldiq 
qiym ati  yarm ini,  hisobot  davridan  keyingi  birinchi  oyning  birinchi 
kunidagi  m ol-m ulk  qoldiq  qiym ati  yarm ini  va  hisobot  davri  qolgan  barcha 
oylari  birinchi  kunidagi  m ol-m ulk  qoldiq  qiym atini  qo'sh ish d an   olingan 
sum m ani  12  ga  bo 'lish d an   olingan  sum m a  sifatida  aniqlanadi.
Agar  m ol-m ulk oyning  birinchi  yarm ida  am alga  kiritilgan  b o 'lsa,  m ol- 
m ulkning  o 'rta c h a   yillik  qoldiq  qiym atini  hisoblab  chiqarishda  kiritish  oyi 
to 'liq   oy  deb  qabul  qilinadi,  agar  m o l-m u lk   oyning  ikkinchi  yarm ida 
am alga  kiritilgan  bo'lsa,  o 'rta c h a   yillik  qoldiq  qiym at  am alga  kiritish 
oyidan  keyingi  oyning birinchi  kunidan  boshlab  hisoblanadi.

Download 3,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish