Soliq va soliqqa tortish (o'quv qollanma) : O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan darslik sifatida tavsiya etilgan

Birinchidan,  korxonalar  o 'zlarin in g   xo'jalik  faoliyatini  yuritishda 
o rtiqcha  va  foydalanilm ayotgan  m ol-m ulkini  sotishga  qiziqishni  uyg'otish.
Ikkinchidan,  xujalik  yurituvchi  subyektlar  balansidagi  m ol-m ulkdan 
sam arali  foydalanishni  rag'batlantirish.
M ol-m ulk  solig'i  moliyaviy  nuktayi  nazardan  rag'batlantiruvchilik  va 
n azorat  qilish  m ahalliy  byudjetlam i  to'ld irish   nuktayi  nazridan  esa  fiskal 
vazifalarini  bajaradi.
M ol-m ulk  solig'i  yuqorida  bayon  qilinganlaridan  tashqari,  mavjud 
ishlab  chiqarishni  ekstensiv  kengaytirishni  jilovlash  vazifalarini  hal  qilishga 
ham   sam arali  ta ’sir qiladi.  Turli  sabablaiga  k o 'ra ,  daro m ad lam in g   b ir  qismi 
h ar  doim   darom ad  soliiga  tortilishdan  «qochib  qoladi».  A m m o  m oddiy 
boylikka  aylangach,  m ol-m ulk  solig'iga  tortilm asdan  iloji  yo'q .  Sarm oya- 
lam i  soliqqa  to rtish  ulardan  faol  foydalanishni  rag 'batlantiradi,  o rtiqcha 
zaxiralardan  holi  bo'lishga  rag'bat  b o 'lad i,  xizm at  qiladi  va  o 'z   navbatida, 
ishlab  chiqarish  vositalari  bozorining  tashkil  topishini  jadallashtiradi.  B un­
d an  soliqning  rag'batlantiruvchilik  vazifasi  kelib  chiqib,  u  ishlab  chiqa- 
rishda  m ol-m ulkdan  sam arali  foydalanish,  asosiy  fond lam in g   foydalanil- 
m aydigan  hajm ini  va  ulardan  sam arali  foydalanish  im konini  beradi.
Hozirgi  paytda  m ulk  soliqlaridan  keladigan  darom ad  yetakchi  salm oq- 
qa  ega  b o ‘lm asa-da,  bu  soliqlar  soliq  tizim ida  o 'ziga  xos  o 'rin   tutadi.  S h u ­
ningdek,  m ol-m ulk  solig'i  davlat  budjetiga  d arom adni  t a ’m inlash  bilan
82
4

---

birga,  darom ad  va  m ulk  taqsim otidagi  nom utanosiblikni  b a rta ra f etishning 
m u h im   vositasi  hisoblanadi.  M ulk  soliqlarining  asl  m aqsadi  davlat  budjeti 
m anfaatlariga  va  korxonalar  m anfaatlariga  xizm at  qilishdan  iborat.
K orxonalar  m ol-m ulkini  soliqqa  to rtish  m exnizm i  bu-yuridik  shaxslar 
m ol-m ulkiga  soliq  solish  bilan  bog'liq  bo'lg an ,  soliqni  tashkil  qilishda 
bevosita  ishtirok  etuvchi  elem entlar  m ajm ui  hisoblanadi.  Bu  m ajm ua:  soliq 
subyekti,  soliq  obyekti,  soliqqa  tortish  birligi,  soliq  stavkasi,  soliqqa  to r­
tiladigan  baza,  soliq  im tiyozlari,  soliqni  to 'la sh   m uddatlari  va  boshqa  ele- 
m entlardan  iborat.
H ozirgi  paytda  yuridik  shaxslam ing  m ol-m ulklarini  soliqqa  tortish 
m exanizm ida  m avjud  bo'lgan  m uam m olar,  aw a lo ,  soliqqa  to rtish   obyekti- 
ni  aniqlash  tartibi  va  soliq  stavkasi  bilan  bog'liqdir.  B undan  tashqari,  2001- 
yil  1-yanvar  holati  b o 'yicha  asosiy  vositalam i  qayta  baholashning  am alga 
oshirilishi  bu  m uam m olam i  yanada  m urakkablashtiradi.  S huningdek,  hu- 
qu q iy -m e’yoriy  hujjatlarda  bayon  qilingan  q oidalar  am aldagi  holatlaiga 
unchalik  m os  kelm ayapti.  Shu  boisdan,  birinchi  m u am m o   soliqqa  to r­
tiladigan  obyekt  tarikibini  aniqlash  bilan  b og'liq  bo 'lad i  u   soliq  kodeksida 
ham   381-sonli  «Yuridik  shaxslam ing  m ol-m ulkidan  olinadigan  soliqni 
hisoblash  va  budjetga  to 'la sh   tartibi  to ‘g ‘risida»gi  y o'riqnom aga  asosan, 
soliqqa  tortiladigan  obyekt  deyilganda  korxonalar  balansida  bo'lg an   asosiy 
vositalar  shu  ju m lad a n ,  lizing  shartnom asiga  k o 'ra  sotib  olingan  vositalar 
va  n o m oddiy  aktivlam ing  o 'rta c h a   yillik  qoldiq  qiym ati,  shuningdek,  bel­
gilangan  m uddatlarda  tugallanm agan  qurilish  obyektining  qiym ati 
nazar- 
da  tutiladi.  Soliqqa  tortiladigan  obyekt  korxona  m ol-m ulkining  qiym atdagi 
ifodasi  b o la d i,  shu  korxonaning  balansida  bo'lg an   asosiy  vositalar,  n o ­
m oddiy  aktivlar,  lizing  shartnom asi  b o'yicha  olingan  m ol-m ulklarning 
m ajm uyini  tashkil  etuvchi  balans  qiym atidan  iboratdir.
Agar  ushbu 
h u q u q i y - m e ’y o r i y  
hujjatlardagi  qoidalarga  e ’tib o r  bera- 
digan  bo'lsak,  ularda  soliqqa  tortishdagi  kam chiliklam i  kuzatish  m um kin. 
F ikrim izcha,  yuridik  shaxslar  m ol-m ulki  soliqqa  tortiladigan  obyekt  sifa- 
tid a,  asosiy  vositalam ing  o 'rta c h a   yillik  balansi  qiym atini  hisoblash  jarayo- 
nid a  asosiy  vositalam ing  boshlang'ich  qiym atidan  eskirish  sum m asi  chegi- 
rilganidan  keyin  qolgan  qoldiq  qiym ati  b o 'y ich a  hisoblanishi  lozim .  C h u n - 
ki  korxonalar  asosiy  vositalari  ekspluatatsiya  jarayonida  o 'z in in g   boshlan- 
gich sifatini  y o 'q o tib   h am  jism oniy,  h am   m a ’naviy to m o n d a n   eskiradi.  Shu 
tufayli,  u lam in g   am aldagi  haqiqiy  qiym ati  eskirish  darajasiga  muvofiq 
uning  m iqdoriga  nisbatan  kam ayadi.  Rossiyalik  iqtisodchi  olim lar  ko'pgina 
korxonalarda  asosiy  fondlam ing  eskirish  darajasi  70-90  %ni  tashkil  etm oq- 
da deb,  ta ’kidlam oqdalar.
D arhaqiqat,  am aliyotda  korxona  m ol-m ulkini  b o sh la n g 'ich   qiymat 
b o 'y ich a  soliqqa  to rtish ,  a w a lo ,  soliqqa  tortishning  adolatlilik  tam oyiliga 
ziddir.  Bu  usulda  soliqqa  tortish,  b ir  to m o n d a n ,  fond  sig'im i  yuqori  b o 'l­
gan  korxonalar  u chun  m ulk  solig'i  b o 'yicha  soliq  og'irligini  oshirsa,  ikkin- 
chi  to m o n d a n ,  asosiy  vositalarga  ega  bo'lm agan  korxonalar  u c h u n   ijobiy 
bo'lib  qolm oqda.  N atijada,  ishlab  chiqarish  va  noishlab  chiqarish  korxo-
83

---

nalari  o 'rta sid a  m ulk  solig'i  b o 'yicha  soliqqa  tortishning  noteng  hollari 
yuzaga  kelm oqda.  X ususan,  soliqqa  to rtish   m aqsadida  asosiy  vositalam i 
o 'rta c h a   yillik  balans  qiym atini  boshlang'ich  qiym ati  b o'yicha  soliqqa 
tortish  hozirgi  paytda  bozor  iqtisodiyoti  talablariga  m os  kelmasligi  ham da 
xo'jalik  yurituvchi  subyektlar  balansida  mavjud  asosiy  vositalardan  samarali 
foydalanishni  am alga  oshira  olm ayotganini  alohida  t a ’kidlash  m um kin.
Soliqni  hisoblashda  eskirish  sum m asini  soliqqa  tortiladigan  m ol-m ulk 
obyekti  qiym atidan  chegirish  lozim .  C h unki  asosiy  fondlam i  yangilash  va 
qayta  rekonstm ksiya  qilishga  safarbar  qilinadigan  m ab lag 'lar  soliqqa  to r­
tiladigan  doiradan  tashqarida  bo'lishi  lozim .  Aks  holda,  korxonalarda  aso­
siy  fondlam ing  texnologik  yangilanish  sikli  buzilishi  va  oqibatida  asosiy 
fondlam ing to 'liq   yem irilishiga  olib  kelishi  m um kin.
Hozirgi  paytda  xalq  xo'jaligi  tarm oqlaridagi  asosiy  fondlam i  yangilash 
kerak.  C hunki  xo'jalik  yurituvchi  subyektlam ing  xo'jalik  faoliyatida  yangi 
ilg 'o r  texnologiyalardan  foydalanish  ja h o n   andozalariga  m os  m ahsulot 
ishlab  chiqarish  im konini  beradi.  Shu  m unosabat  bilan  korxonalarda  eski­
rish  m iqdorini  soliqqa  tortish  doirasidan  chiqarib,  asosiy  fondlam i  yangi­
lash  yoki  texnologik  yangilanish  siklini  to 'g 'ri  am alga  oshirishni  tashkil 
etish  zam r.  F ikrim izcha,  soliqni  asosiy  vositalar  dastlabki  qiym atiga  k o 'ra 
hisoblash  korxonalarni  m odem izatsiyalash  va  eskirgan  uskunalarni  alm ash- 
tirish  u ch u n   rag'bat  b o 'la  olm aydi.  B oshqacha  aytganda,  m ol-m ulk  so ­
lig'ini  asosiy  vositalam ing  boshlang'ich  q iym atidan  undirish  tartibini 
saqlab,  b o zo r m unosabatlarini  shakllantirib  bo'lm aydi.
A lbatta,  am alda  soliqqa  to rtish   m aqsadida  asosiy  vositalam ing  o 'r ta ­
cha  yillik  balansni  qiym ati  aniqlash  u ch u n   qoldiq  qiym ati  b o 'y ich a  soliqni 
hisoblash  m a’lum   darajada  davlat  budjetiga  tushishi  lozim   b o 'lg an   soliq 
m iqdorining  kam ayishiga  olib  keladi.  B unday  holat  budjet  darom adlarini 
shakllantirishda  budjet  yo'qotishlariga  olib  kelishi  m um kin.  F ikrim izcha, 
ushbu  budjet  kam om adi  m asalasini  yechish  u ch u n   respublikam iz  soliq 
siyosatining  konseptual  yo'nalishlariga  tayanishi  kerak.  Ayniqsa,  b o zo r m u - 
nosabatlarida 
iqtisodiyotni 
erkinlashtirish  sharoitida, 
soliqqa 
to rtish 
m aqsadida,  korxona  m ulkchilik  huquqi  asosida  b o 'lg an   uzoq  m uddatli 
aktivlar  bilan  birga  ulam ing  balansida  m avjud  b o 'lg an   qoldiqlar  yoki  m ulk 
deb  in k o r etib  bo'lm aydigan  buxgalteriya  hisobi  balans  aktivida  aks  ettiril- 
gan  m a ’lum   aylanm a  aktivlar  koldiqlarini  m o l-m u lk   solig'i  b o 'yicha  soliq­
qa  tortiladigan  baza  tarkibiga  q o 'sh im c h a  elem e n t  qilib  kiritish  m aqsadga 
muvofiqdir.
M azkur  m etodologik  xulosa  m am lakatim iz  xo'jalik  yurituvchi  sub- 
yektlari  m ol-m ulklaridan  sam arali  foydalanish  u c h u n   aham iyatli  bo'lishi 
barobarida  budjet  darom adlarini  shakllantirish  u ch u n   am aliy  asoslam i 
yaratish  va  belgilash49  h am   m uhim dir.  S hunday  qilib,  soliqqa  tortiladigan 
obyektning  o'zgarishi  natijasida  m ol-m ulk  solig'ini  m aqbullashtirish  soliq 
to'lovlarini  rejalashtirishning  asosiy  prinsipi  b o 'la d i,  u   soliqqa  tortiladigan 
baza  quyidagilar  hisobiga  oshib  ketishiga  y o 'l  qo'ym asligi  kerak:
=> 
K orxonalar  aylanm a  m ablag'larini  v aqtincha  to 'x ta tib   qo'yadigan 
o rtiqcha  m oddiy  zaxiralarini  qisqartirish.
84

---

=> 
T ayyor  m ahsulotlam i  oldi-sotdi jarayonlarini jadallashtirish.
=> 
Ishlab  chiqarish  texnologik  sikllari  vaqtini  qisqartirish  va  tugal­
lanm agan  ishlab  chiqarish  hajm ini  kam aytirish.
=> 
Ishlab  chiqarish  zaxiralarining  m aqbul  m iqdorini  belgilash.
K orxonada  m avjud  tovar  zaxiralarini  soliqqa  tortishning  afzalligi  to ‘g ‘- 
risida  fikr  y u ritar  ekanm iz,  tovar  zaxiralari  m ol-m ulk  solig'i  obyekti  ta r­
kibiga  kiritilganda  qaysi  bahoda  hisobga  olinishi  kerak,  degan  savol  tu g 'i- 
ladi.  T ovarlam i  soliqqa  tortiladigan  bazada  hisobga  olishda  ular  qiym atidan 
q o'shilgan  qiym at  solig'ini  chegirish  zarur.  Boshqacha  aytganda,  korxo- 
nalam ing  soliqqa  tortiladigan  bazasidan  tovarlar  b o 'y ich a  KKS  b o'yicha 
chegirm alam i  to 'g ri  va  asoslangan  bo'lishi  u ch u n   birlam chi  hisob  hujjatlari 
va  schyot-fakturalarda  aks  ettirilgan  qo'shilgan  qiym at  solig'i  sum m ala- 
ridan  foydalanish  m um kin.
Soliq  solinadigan  m ol-m ulkka  ega  bo'lg an   yuridik  shaxslar  m ol-m ulk 
solig'i  to'lovchilardir.
Soliq  solish  m aqsadida  yuridik  shaxslar  deganda,  xo'jalik  yuritishida 
yoki  tezk o r  boshqaruvida  m ol-m ulkka  ega  bo'lg an   va  o 'z   m ajburiyatlari 
b o 'y ich a  m ol-m ulki  bilan  javob  beradigan,  shu  ju m lad a n ,  m ustaqil  hisob- 
kitobvarag'iga  ega  alohida  bo'lim lar  tushuniladi.
Soliq  solishning  alohida  tartibi  o 'm a tilg a n   ay rim   toifadagi  to'lo v ch i- 
larga  yuridik  shaxslardan  undiriladigan  m ol-m ulk  solig'i  ta tb iq  etilm aydi.
B unda,  agar  soliq  solishning  alohida  tartibi  o 'm a tilg a n   yuridik  shaxs­
lar  faoliyatning  asosiy  turi  bilan  bir  qatorda  boshqa  faoliyat  turlari  bilan 
shug'ullansalar,  u la r  alohida  hisob  yuritishlari  va  qo n u n   hujjatlariga  m uvo­
fiq  m ol-m ulk  solig'ini  to'lashlari  zarur.