СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


Гемоглобин ва гемоллабинпатиялари хакида таъминот



Download 18,25 Mb.
bet98/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Гемоглобин ва гемоллабинпатиялари хакида таъминот.
Хозир шу нарса аникланганки, нормал ката ёшдаги одамнинг конидаги асосий пигмент А ёки гемоглобиндан ташкри сог одамлар эритроцитларнинг гемализатларида кушимча икки дона кичик фракциялар мавжуд. Хомила гемоглобини F ва А2 гемоглобини.
1949 йилда Америкалик олимлар Рамлинд тана ва уларнинг шогирдлари уроксимон хужайрали анемиядаги( H B S) гемоглобинни узининг электроферетик харакатчанлиги ва физик кимёвий хоссалари буйича нормал “етук” гемоглабин А дан фарк килишини аниклаганлар.
1950 йилда Hапо ва Nul гемоглобиннинг олдинги шакиллардан фарк икладган иккинчи анемал гемоглобин С (Н В С) ни кашф килишди.
Лекин хозирги замон тасаввурларига кура гемоглобинларига гетерогенлиги ва аномалиямернинг юзага чикиши куйидаги натижаларни келтириб чикади.
1.гемоглобин Анинг баъзи нормал занжирларнинг бошка занжирлари Билан алмашинуви НВF холатида ва НВА2 холатида 2та б-занжири Билан HbH 2та В-занжири билан ва HbВart да 4-занжири Билан амалга ошади.
2.бир аминокислотанинг бошкаси Билан нормал кетма-кетлигида алмашинуви ёки В полипетид занжиридаги пептидлар иштирокида.
3.нормал пептид занжири баъзида пептидларнинг булмаслиги.


Анемиялар.
Анемия-(anamia; юнончадан Аn-инкор кушимча ва haema-кон) маълум кон хажми бирлигида гемоглобин ёки эритроцитларнинг камайиши Билан кечадиган мураккаб патологик жараёндир.
Синфланиши. Утмишда барча камконлик шакилларини “бирламчи” ва “иккиламчига” ажратганлар. Модомики уларнинг сабаблари аник булмасада, бирламчи анемиялар перницноз (бирмер) ва хлороз сабаби аник булмаган барча анемияларни иккиламчи деб хисоблаганлар. Анемияларнинг замонавий синфланишини асосини М.П.Кончалофский таклиф килган таъсир ташкил килади.
1.эптологик белгиларига кура:
а)геморрагик (утки рва сурункали)
б)кон хосил булишининг бузилиши (темир, вит В12 етишмовчилиги)
в)кучли кон парчаланишидан (гемолитик-уткир ва сурункали)
2.суяк кумигининг регенератор хусусияти холатига кура (регенатор, гипо ва аргенератор).
3.гемоголобин Билан туйиниши ёки буялувчанлик даражасига, яъни ранг курсаткичига кура:
а)нормохрам
б)гиперхром
в)гипохром
И.А.Кассирский ва Г.А.алексейева фикрига кура патогенетик факторларни хисобга олинмасдан тузилаг 1 этиологик принциплари асосида тузилаган анемиялар таснифи расман холос, чунки у узининг патогенези, даволаш тури буйича анемик синдромлари узаро якинлаштиради. Анемияни ривожланишида ката роль уйнайдиган омиллар куплаб мавжуд. Лекин камконликни ривожлантирувчи патогенетик омиллар куп эмас.
Камконлик патогенезини умумийлиги куплаб назологик турли хил этиологиялар камконликнинг барча асосий клиник формаларини бир канча билимларда бирлаштиришга ёрдам беради. Клинцистнинг фазифаси камконликнинг хар бир конкрет холатларда асосий патогенезни ва керак булса этиологик омилини топа билиш тегишли рационал даволашни йулга куйишдан иборат. И.А.Кассирский ва Г.А.Алексейевлар таклиф этган анемияларнинг классификацияси патгенетик принциплари этиологиясини хисобга олган холда ва асосий клиник-морфологик шакиллари буйича тузилган.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish