СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


Дарвоза венасининг эмболияси



Download 18,25 Mb.
bet60/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Дарвоза венасининг эмболияси. Катта ва кичик кон айланиш доирасидаги эмболияларга нисбатан жигарга кам учрайди. Жигарнинг сертармок дарвоза венасининг умумий эмболиясида хайвонларда (тажриба килинганларида) жагар, талок ва ичакларда коннинг димланиши кузатилади. Бунинг натижасида юракка олиб келаётган коннинг микдорини камайиши, юракнинг минутлик ва систолик хажмнинг камайиши, босимнинг тушиши, пульснинг сустлашиши ва тезлашиши, хамда бош миянинг анемияси келиб чикиши мумкин. Нафас аввалига секинлашади кейинчалик хайвон улади. Баъзида кон окимига карама – карши эмболия хам кузатилади, бую кори кавак венасида тромблар хосил булиши натижасида келиб чикади. Бундай эмболиялар жигар веналарида конни димланишига олиб келади. Камдан – кам кузатиладиган кичик кон айланиш доирасини босиб утадиган, юракнинг чап булмасидан унг булмасига утадиган эмболиялар хам мавжуд булиб улар парадоксал эмболиялар деб аталади. Бую рак булмачалари уртасидаги овал тешикнинг тулик битиб кетмаслиги окибатида келиб чикиши мумкин.





Маъруза №9-10
ЯЛЛИГЛАНИШ
Кириш
Яллигланиш – организмга патологик китикловчилар таъсирида келиб чикувчи патологик жараёнининг куп учрайдиган шаклидир.
Яллигланиш жараёни купчилик касалликларда етакчи патогенетик звено булиб, унинг организмда жойланишига караб касалликнинг спецификасини ва нозологик шаклини белгилайди. Яллигланишни келиб чикиши, ривожланиш механизмига ва тугалланишига булган катта кизикиш булиб, касалликни асосида ётувчи, жараённи тугри даволашга сабаб булади. А. Цельсни шундай фикри бизга утмишдан етибкелган, бу фикр яллигланишни ташки куриниш белгиларини бирлаштирган: “Tumor et rubor cun calor a dore” лотиндан ургилирганда : «хароратни кутарилиши ва огрик билан буладиган шиш ва кизаришни булишидир», бу турт белгига К. Гален бешинчисини кушди: “function laese” – функцияни бузилиши.
Яллигланиш – грекчага – phlogosis, лотинчага – inflamatio деб макромолекуляр китикловчилар таъсирида организмда келиб чикадиган мураккаб иммунобиологик ва химоя мослашув реакцияси булиб, альтерация, экссудация ва пролиферация жараёнлари билан борадиган холатга айтилади. Яллигланиш шикастланишига кон – томир, кушувчи тукимани ва нерв системасини берган махаллий реакциясидир (А. Адо). Бу реакция туфайли шикастланган соха локализацияланади, патоген агент йукитилиб уни элиминациясига сабаб булади. Яллигланишни химоя – мосланиш реакцияси эканлигини М.И. Мечников айтиб утган.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish