СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


Утказувчи системани периферик



Download 18,25 Mb.
bet116/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Утказувчи системани периферик
шохланишларини блокадаси.
Миокарднинг огир шикастланиши натижасида келиб чикади. 1917 йили биринчи булиб Оппенчейм ёзган.
Клиник куриниши: кон айланиши турли даражадаги бузилишлари Билан кечади. ЭКГ да учала узатмадаги тишлар волтани паст Р-тиши яссиланган ёки манфий QRS кенгайган.
Миокарднинг кискарувчанлик функциясини бузилиши натижасида келиб чикадиган аритмиялар буларга:
-альтернацияланувчи пульс
-пародоксаль пульслар киради.
Альтернацияланувчи пульс ката ва кичик тулкинларни тугри кетма-кетликда келиши Билан характерланади. Биринчи булиб 1872 йили Траубе томонидан ёзиб колдирилган.
Механизми: коринча миокарди толаларини асистопияси хисобланади. Бу пульс миокарднинг огир шикастланишларидан учрайди.
ЭКГ даги узгаришлар: булмача ва коринча комплекслари бир хил кискариб ката ва кичик тулкинлар кетма кетлиги тугри QRS комплексини катталиги ёки Т-тиши пасайган булади.


Парадоксал пульс
Нафас олиш ва чикариш пайтида пульс тулкинларини озайиши айрим пайитларда йуколиши ва нафас чикарилганда ортиши Билан характерланади. Вильемс томонидан 1850 йили ёзиб колдирилган Куссмауль-нафас аритмияси йуклиги учун пародоксаль пульс деб номланади.
Векенбах парадоксаль пульсни чакириш сабабларига кура, эксраторакаль (экстракордиаль) пири кукрак кафасини амомалияли тузилиши натижасида унинг усмаларида пайдо булади. Бунинг натижасида нафас олганда кукрак кафаси юкорига кутарилиб, умров ости артериясини ёзиб куяди. С I ковурга Билан умров суяги орасида жойлашади. Кулни юкорига кутарсак парадоксаль пульс йуколади.
Динамик шакли-нафас олмайди кукрак кафасида манфий босим пайдо булиши Билан пайдо булади. Бу пайитда юракка килётган кучаяди куп микдордаги кон упкага туплана бошлайди.
Механик шакли-юрак, упка,диафрагма ва кукрак кафаси урталарида кучли снайкаларини хосил булиши натижасида келиб чикади. Нафас олиш пайтида “спайкалар” учун кукрак кафасини ва диафрагмани юкорига кутарилиши кийинлашади. Натижада систага хам диастола хам етарли булмай, пульс тулкинларини озайишига олиб келади. Буйин веналари буртиб чиккан булади.



Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish