Алиментар дистрофия - лотинчадан – almentum – овкат, грекчадан – clys – ёмон сифатли; trorhe овкатланиш.
Этиологияси. Энергетик сарфганисбатан овкатланишни етишмаслиги, айникса тула кимматли биологик оксилларини овкат таркибида давомли булмаслиги натижасида келиб чикади. Касалликни ривожланишига кушимча омиллар таъсир этиш мумкин: совук, катта жисмоний зурикиш, рухий – асаб зурикиши.
Патологик анатомияси. Алиментар дистрофиядагиузгаришлар, овкат етишмаслигини давомийлигига боглик:
- хажмини кичрайиши;
- органлар атрофияси;
- ёглар захирасини озайиб кетиши;
- тери ости клетчаткасида ёг булмайди. Ёг захираларини депорларди камайиши хисобига ёгининг ранги тук сарикка кириб колади.
Мускуллар атрофияси, миокарднинг куйгир атрофияси кузатилади. Ошкозон – ичак трактида тарли – туман узгаришлар руй беради.
Ичакларнинг шиллик ости ва мускулларни нафисланиши кузатилади. Ошкозон ости бези, жигар хажми жихатидан кичрайди. Жигарда кул ранг атрофия булади. Оч колишни биринчи даврида суяк кумишини гиперплазияси кузатилади, экстрамидуляр кон иглаб чикариш органлари пайдо булади.
Патогенези. Алиментар дистрофия патогенези хар – хил. Организм туйиб овкат олмаганда, энергетик сарфни коплаш учун узини ёг запасларини узлаштиришдан бошлайди. Жумладан, жигардаги, мускуллардаги гликоген захираси хам озаяди. Кейинчалик организм узиннг хусусий оксилларини сарфланишга утади (паренхиматоз органлар, мускуллар). Бунинг окибатида «оксилли оч камин» шаклланади. Натижада, тукима оксилларини емирилиши, пластик жараёнларни гормонлар хосил булишини пасайишига олиб келади. Бу жараёнларни хаммаси кенг таркалган организмни атрофиясига олиб келади. Кундаланг тарзил ва силлик мускуллар атрофиясига сабаб булади. Натижада мушаклар адинамияси, ичак атонияларга олиб келади. Секрецияланувчи безлар атрофияси терини курукмашига олиб келади. Жигардаги, талокдаги атрофиялар РЭС функциясини пасайишига олиб келиб, инфекцияга организмни берилувчан килик кояди. Оссилли оч колишга сунги боскичларида витаминлар етишмовчилиги кушилади.
Алиминтар дистрофияни бошлангич даврида витаминга булган талаб, захирадаги витаминлар хисобига кондирилади. Кейинчалик куп витаминлик етишмовчилиги келиб чикади.
Оксил ва витаминлар етишмовчилиги нерв ва эндокрин системасини фаолиятига куринарли таъсир курсатади. Гипофиз, колконсимон без, буйрак усти бези, колконсимон ости безлари ва жинсий безлар фаолияти бузилади.
Алиминтар дистрофия пайтида ВНСининг симпатик булимини тонуси пасаяди, бунинг натижасида симпатик булимии адаптацион ва трофик таъсири кучсизланади. Бу эса томирли гипотонияга олиб келади.
Алиминтар дистрофияни ривожланишига ва кечишига жинсий, ёшин ва 7конституцияни хусусийликларини таъсири бор. Аёлларда асосий алмашинув экраклардагига нисбатан паст, ликин ёглар захираси куп. Шу сабаблар кура аёллар алиминтар дистрофияни енгил утказишади.
Do'stlaringiz bilan baham: |