СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet72/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Нафас системаси. Истимани 1 боскичида нафас олиш секинлашади. Сунг, нафас олиш ритми 2-3 мартагача тезлашади. Нафас олишни тезланишига сабаб, юкори хароратини нафас марказини кузгалувчанлигига таъсиридир.
Юрак – кон томирлар системаси. Либермейстр коидасига биноан тана харорати 10Сга кутарилганда 8-10тача ортади. Зарб хажми ва мунутлик хажми ортади. Шу сабабли ички органга кон окиб келиши кучаяди. Юкоридагиларга асосий сабаб симпатик нерв тонусини ортишидир. Артериал босим куйидагича узгаради:

  1. боскичида – босим бироз кутарилган;

  2. боскичида – нормага нисбатан 10-15%га пасаяди;

  3. боскичида – артериал босим анча пасайиб, критик тушушида уткир кон – томирлар етишмовчилигига олиб келади.

Артериал босимининг узгариши асосий касаллик патогенези билан узвий богликдир. Истима билан кечадиган инфекцион касалликлар пайтида, овкат хазм килишда иштирок этувчи ширалар секрецияси «угнетается» (пасаяди). Огиз бушлигидаги безлар секрециясини бузилиши, огиз бушлигини куришига олиб келади. Лаб эпителиал купламаси курийди ва ёрилади. Тилни караш коплаган булади. Бу холат огиз бушлигида микробларни купайишига шароитни тугдириб беради. Огиздан нохуш хид таралади. Чанкаш пайдо булиб, иштаха ута пасаяди. Ошкозон, ошкозон ости безини ва ичак ширалар секрецияси сунаб ошлайди, бу эса овкат хазм килишини ута бузилишига олиб келади. Ошкозон маторикаси секинлашиб, уни овкатдан холос булиши тормозланиб, кайд килишни келтириб чикаради. Овкат лукмосини ичакларда тухтаб колиши, шу билан бир каторда хазм шираларини секрециясини пасайиши ачиш – бижгиш жараёнларини кучайишига ва аутоинтоксикацияга ва метиоризмга олиб келади.
Организм учун истима ахамияти. Истима патофизиологиясисохасида куп йиллар илмий ишлар олиб борган таникли олим Н.В. Веселкиннинг фирича, истималаш кобилияти эволюцион ривожланиш нуктаи назариядан бирон – бир популяциянингг сакланиши учун керакли хусусиятдирки, агар у юз берган такдирга гомойотермли хайвонат олами тиббий танланиш жараёнида йуколиб кетган булади. Истима холати айрим аллергик реакцияларни тормозлайди. Тана харорати 38-390С кутарилганда, айрим вирусларни репликацияси бузилади, хужайра ва гуморал иммунитетга интерлейкин 1ни таъсири кучаяди. Истима пайтида микробларни чидамлилийги пасаяди. Истима пайтида куйилаги химоя реакцияси кузатилади:

        1. Истима пайтида антителоларни хосил булиши кучаяди. Иммунитет стимуляцияланади;

        2. Фагоцитоз жараёни активлашади;

        3. Ферментатив активлиги ортади;

        4. Органларни зарарсизлантириш функцияси юкори булади;

        5. Инфекция кузгатувчиларини активлиги сусаяди;

        6. Стрессли реакция активлашади.

Истимада гипофиз – буйрак усти бези системасининг функцияси кучаяди.
Истимага ухшаша холатлар (ИУХ). Бу холатлар пирогенлар билан чакирилмайди, лекин куриниши билан ухшайди.

        1. Неврогенли ИУХ – учга булинади;

м арказий
психоген ИУХ
рефлексоген
Марказий ИУХ – бош мияни хар – хил булимларига кон куйилиши натижасида келиб чикади.
Психогенли ИУХ - олий нерв фаолиятини функционал бузилишларида келиб чикади (невроз, нетерпка).
Рефлексоген ИУХ – буйрак – тош касаллигида, корин пардаси китикланганда учрайди.

        1. Эндокринли ИУХ – гипертериозда.

        2. Дорили ИУХ – кофеин, эфедрин гиперосмоляр эритмалар юборилганда хосил булади.

Гипертермия билан истима уртасидаги фарклар:

              1. Истимада тана хароратини кутарилиши ташки мухит температурасига боглик эмас;

              2. Истима пайтида иссикликни бошкариш маркази иссикликни ушлаб колишга каратилган. Иссикликни бошкариши юкори хароратда хам сакланиб колади.

              3. Истима даврида оксидланиш жараёнини интенсивлиги тана хароратини кутарилиши билан параллель булмайди.

              4. Истима пайтида химоявий иссикликни бошкариш иш тугимайди. Истимани хамма боскичларида совук омил таъсирида газ алмашинувининг реактив ктарилиши намоён булади.


Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish