СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet58/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Тромбоз якуни. Тромбознинг якуниунинг ривожланиш шароитига боглик. Нормада организмда «соглом» ёки «нормал тромблар» коннинг нормал таркиби, унинг ковушкоклиги ва шунга ухшаш хусусиятларини белгилаб берувчи биохимик ва физиологик константалар билан бирлашади. Бундай шароитларда качонлардир хосил булган тромб бир неча соатлар ичида ретракцияга учрайди ва сезиларли микдордаги сувни йукотиб бир мунча зичлашади. Ретракция тромбнино структураси ва хажмини узгартириб юборади. Тромбнинг урнида кичик чукурчалар хосил булади ва интиманинг бу кисмларида (тромб олиб ташланганда) томир кенгрок булиб куринади. Тромбнинг консолидацияси кон томир девори билан узвий боглик булган учун сератонин типидаги тромб ажратмалари билан боглик холда томирнинг рефлектор торайишига олиб келади. Бунинг биринчи кунининг охирига келиб тромб хосил булиш белгилари пайду булла бушлайди.
Тромб шаклланиши тугагач йирик обтюрацияловчи тромблар бир катор этапларни босиб утади. Аввалига тромбнинг периферик кисмида интима хужайраларининг усиши кузатилади, бу унинг томир деворига мустахкам фиксацияланганлиги билан боглик. Тромбнинг бундай усиб бориши уни бутунлай эгаллаб олади, бунинг натижасида турган тромбларнинг асосий элементлари микдори сезиларли даражада камаяди, яъни унинг сурилиши ва бириктирувчи тукиманинг кушичи бошланади. Тромбнинг аникроги фибриннинг сурилишида коагуляция натижасида фибриноабсорбцияланган, кон плазмаси ва тромб таркибига кирган лейкоцитлар асосий рол уйнайди. Тромбдаги ишемия фибринолизга сабаб булади. Бу охирги булиб келади (улимдан сунг) у тромбнинг умумий массасини камайиши тромбнинг кучишига олиб келади. Тромбнинг ретракцияси натижасида ундан чукурчалар хосил булади, тезда бу ерда эндотелий билан копланиб тромб канализациясини келтириб чикаради. Унинг иккинчи – учинчи хафтасида канал девори кон томир девори шаклига кириб олади, бу эса тромбнинг кон коагуляциясини оддий элементларини уз ичига олади. Натижада тромбозга учраган кон томирда бириктирувчи тукима усиб уни тикилтириб куяди.
Жуда кам холларда тромбознинг якунланиши петрификация, яъни «ни юмалок тошга - флеболитга» айланиши билан омалга ошади. Тромбнинг аутолик рефментатив эриши, унинг марказий яъни катта кисмини эгаллаб олади. Тромбнинг асептик юмшаши, септик йирингли юмшаши ёки эса касал тромбга яккол мисол булла олади. У кулай шароит тугилгандагина юзага келади, яъни турли органларда яллигланиш учогини келтириб чикарувчи хар хил инфекцион касалликлар пайтида. Яна патологияда прогрессия катта ахамиятга эга булган прогрессияланувчи тромбоз хам мавжуд. Агар нормал шароитда тромблар тезда организацияга учраб, эриб кетса, патологик холларда (кон окимининг пасайиши, коннинг физик – кимёвий ва биокимёвий таркибининг узгариши) тромблар жуда тез усиб боради. Бу «касал тромб»нинг асосий хусусиятидир. Усиш кон окими буйлаб янги – янги майдонларни эгаллаб боради, периферияда кон томир шохланган жойда (бир шохи тромбланган, иккинчиси буш) тромб усишида айрим узгаришлар юз беради. Бу жараён асосан тромб охиридаги пластинкалар конглютацияси хисобига амалга ошади ва конус шаклига эга булиб боради. Лекин конус сифатида тромб члррахани, яъни бул шохга куйилиш жойини кесиб утади ва бутун димланган кон устунида каугуляцион тромбоз юзага келади. Кейинчалик конус, усиш нуктасига айланиб колади ва кейинги чоррахага,янги кон устунларининг каугуляцияланиши ва янги тромбоцитлар тупланиши давом этади. Майда каугулянтлар хатто кон окимида хам вужудга келиши мумкин, шунингдек тромбоз давомлийликнинг маркази сифатида хам келиши мумкин. Тромблар факатгина вена окимим буйлаб усиб бораверади. Улар тузилиши жихатдан жуда специфик булади. Ички тузилиши жахатдан эса, улар жуда бекарор ва мурт булади ва оёкларни кон томир девори билан деярли бирикмайди, шунинг учун хам уларнинг организацияси деярли амалга ошмайди. «Касал тромб» курсатилган белгиларига кура эмболия хосил булишига жуда яшхи шароит тугдиради. Тромбоэмболия – даволаш муассасаларида тусатдан улишнинг асосий сабабчидир. Бунинг асосида юкорида таърифланган «касал тромб» туради.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish