|
Юрак ритм манбасини миграцияси
|
bet | 114/130 | Sana | 25.02.2022 | Hajmi | 18,25 Mb. | | #267734 |
| Bog'liq Pat fizМаърузалар матни
Юрак ритм манбасини миграцияси.
Автоматик импульслар манбасини доимий узгариб туришига айтилади. Лекин узини асл холатига кайтиши мукаррар. Манбани миграцияси синус тугунидан А В тугунига караб боради ва синусга караб Яна йунала бошлайди. Бу патология синус тугуни шикастланганда ёки Вегетатив нерв системасини парасимпатик булимини юракка кучли таъсирида келиб чикиши мумкин.
ЭКГ да ритмни шаклини узгариб туриши ва Р-Q интервалини юрак тартибли кискариши сакланган булса хам турли узунликда булиши характерлидир.
Интерференсияловчи диссоцация.
Бир вакитни узида иккита автоматик импульс хосил килувчи манбани булишига айтилади. Агар синус тугунидан чиккан импульс булмачани кискартириб коринчани рефлектор фазасига тугри келса коринча А В тугунидан келган импульс жавоб берса булмача ва коринча диссоциацияси кузатилади. Аммо импульс (синус тугунидан келган) коринчани рефрактер фазасидан чиккан пайтида келиб кискартиради. Булмача ва коринча ассоциятив кискариши булади.
Интерференциали диссоциация синус тугунини шикастланиши натижасида унда хосил булаётган автоматик импульсларни микдорини озайиши туфайли келиб чикади.
ЭКГ да булмачани нормадаги ассоциацияланган кискариши Билан коринчаларни синус тугунидан келган импульс хисобига кискарганини ва А В хисобига диссоциацияланган кискаришини кузатамиз.
Булмачалар кискаришини тухтаб колиши.
Коринчалар кискаришини давом этилиши пайтида булмачаларни кискарилиши тухтаб колиши руй бериши мумкин. Бунга сабаб синус тугунида хосил булмай колишидир.
Автоматик импулсьларни хосил булиш манбаси атриовентрикуляр тугундан пастда булади (III тартибли автоматик марказ).
Миокард кузгалувчанлигини бузилиши
натижасида келиб чикадиган аритмиялар.
Буларга: экстрасист омиллар пароксизмал тахикардия киради. Экстрасистолия-деб патологик китикланиши натижасида юракнинг юкки унинг кисимларидан бирини навбатдан ташкари навбатдан кискаришига айтилади. Доимо экстрасистолиядан сунг узайган компенсатор пауза келади.
Тула-тула булмаган компенсатор паузадаги фаркланади. Экстрасиниола Билан нормал кискариши уртасидаги интервал иккита юрак цикли давомийлиги тенг булади. Тула булмаган конфенсатор пуза булмасида оз булади.
Навбатдан ташкари импульсни хосил булиш жойига караб синусли булмачалар атриовенкуляр коринчали экстрасистолияларга булинади. Давомий диастола даврида иккита нормал кискаришлар орасида экстрасистола жойланиши мумкин. Буларни кушимча интерполяанган экстрасистолалар дейилади.
Экстраситолия Билан огриган 2 хил бемор булади.
I типида АВС сини парасимпатик булиши фаолияти устун туриб тинч пайитда экстрасистола булади.
II типида беморларда симпатик булимии фаолияти устун туриб юклама пайтида экстрасистолия руй беради.
ЭКГ да синусли экстрасистола пайтида булмача ва коринча комплекслари узгармаган. Булмачали экстрасистолияда ритмни шакли узгарган булади. Р-Т интервали сал узгарган булади. Коринчали экстрасстолияда ритмни йук QRS га нисбати карама-карши томонга йуналган булади.
Do'stlaringiz bilan baham: |
|
|