Синдириш натижасида тайёр маҳсулот катталиги неча мм дан юқори бўлади?


Икки роторли болғали майдалагичнинг электродвигатель қуввати неча квтни ташкил этади?



Download 54,88 Kb.
bet3/14
Sana01.06.2022
Hajmi54,88 Kb.
#628741
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
Q I T U

Икки роторли болғали майдалагичнинг электродвигатель қуввати неча квтни ташкил этади?
1. 2 × 75 квт
2. 2 × 85 квт
3. 2 × 95 квт
4. 2 × 55 квт
Ответ: 1


Валикли майдалагичларнинг валиклари неча хил турда бўлади?
1. 4 хил турда
2. 2 хил турда
3. 3 хил турда
4. 5 хил турда
Ответ: 1


Зарбли ҳаракатланувчи майдалагичлар конструктив тузилишига кўра неча хил турда бўлади?
1. 2 хил турда
2. 4 хил турда
3. 3 хил турда
4. 5 хил турда
Ответ: 1


Барабанли кукунловчиларда материаллар неча хил усулда кукунланади?
1. 2 хил усулда
2. 5 хил усулда
3. 3 хил усулда
4. 4 хил усулда
Ответ: 1


Ишлаш усули бўйича барабанли кукунловчилар неча хил турда бўлади?
1. 2 хил усулда
2. 5 хил усулда
3. 3 хил усулда
4. 4 хил усулда
Ответ: 1


Юклаш ва юк тушириш конструкцияси бўйича барабанли кукунловчилар неча хил турда бўлади?
1. 3 хил усулда
2. 2 хил усулда
3. 5 хил усулда
4. 4 хил усулда
Ответ: 1


Тегирмонда туйиладиган материалнинг оғирлиги жами шарлар оғирлигининг неча фоизига тенг деб қабул қилинади?
1. 3 хил усулда
2. 2 хил усулда
3. 5 хил усулда
4. 4 хил усулда
Ответ: 1
Барабанли кукунлагичнинг жисм билан тўлганлик коэффициенти қайси формулада топилади?
1. φ = V1 / V2
2. φ = 4М / π р D2 L
3. φ = М / р
4. φ = ПD2 / М
Ответ: 1


Шарли тегирмонларнинг неча хил тури мавжуд?
1. 6 хил тури
2. 4 хил тури
3. 2 хил тури
4. 5 хил тури
Ответ: 1


Қувурли тегирмон барабаннинг узунлиги билан диаметри ўртасидаги нисбат нечани ташкил этади?
1. 2-6 ни
2. 1-2 ни
3. 2-4 ни
4. 5-7 ни
Ответ: 1
Ўртача ҳаракатланувчи тегирмонлар конструктив жиҳатдан неча хил бўлади?
1. 3 хил
2. 2 хил
3. 5 хил
4. 4 хил
Ответ: 1


Материалларни қандай жараёнига саралаш жараёни деб айтилади?
1. Материал зарраларини йириклиги ва катталиги бўйича бўлинишига
2. Материал зарраларини енгиллиги ва оғирлиги бўйича бўлинишига
3. Материал зарраларини намлиги ва қуруқлиги бўйича бўлинишига
4. Материал зарраларини арзонлиги ва қимматлиги бўйича бўлинишига
Ответ: 1


Материалларни саралаш нечта усул билан амалга оширилади?
1. 4 та усул
2. 5 та усул
3. 3 та усул
4. 2 та усул
Ответ: 1


Майдаланган материалларни қандай усулда синфларга бўлиниш жараёни элаш дейилади?
1. Механик усулда
2. Физикавий усулда
3. Кимёвий усулда
4. Динамик усулда
Ответ: 1


Элаш жараёни неча ишчи юзаларга эга?
1. Механик усулда
2. Физикавий усулда
3. Кимёвий усулда
4. Динамик усулда
Ответ: 1


Элагичлар конструкцияси бўйича неча турга бўлинади?
1. 4 та турга
2. 5 та турга
3. 2 та турга
4. 3 та турга
Ответ: 1


Ишчи юзалар жойлашишига кўра элагичлар неча турга ажралади?
1. 2 та турга
2. 4 та турга
3. 3 та турга
4. 6 та турга
Ответ: 1


Қурилиш индустриясида неча турдаги сим ғалвирлар ишлатилади?
1. 4 та турдаги
2. 5 та турдаги
3. 2 та турдаги
4. 3 та турдаги
Ответ: 1


Ясси сим ғалвирлар қандай ўлчамли материал зарраларини элашга мослаштирилган?
1. 0,15 - 2,5 мм бўлган
2. 0,35 - 2,7 мм бўлган
3. 0,25 - 3,5 мм бўлган
4. 0,45 - 4,5 мм бўлган
Ответ: 1


Ясси сим ғалвирлар шартли равишда неча хил бўлади?
1. 2 хил
2. 4 хил
3. 3 хил
4. 5 хил
Ответ: 1


Ҳаволи сепараторларда қандай катталикдаги майда кукунланган материаллар фракцияларга ажратилади?
1. 80-100 мкдан кам
2. 60-110 мкдан кам
3. 70-120 мкдан кам
4. 90-140 мкдан кам
Ответ: 1


Ҳаволи сепараторлар қандай синфларга бўлинади?
1. Ўтказувчи ва циркуляцион
2. Ўтказмайдиган ва ёпиқсимон
3. Айланувчи ва айланмайдиган
4. Қўзғалувчи ва қўзғалмайдиган
Ответ: 1


Зарраларни ажратиш усулига кўра ҳаволи сепараторлар шартли равишда неча гурухга бўлиш мумкин?
1. 2 та гурухга
2. 4 та гурухга
3. 3 та гурухга
4. 5 та гурухга
Ответ: 1


Қурилиш материалини миқдорловчилар неча турга бўлинади?
1. 2 та турга
2. 6 та турга
3. 5 та турга
4. 4 та турга
Ответ: 1



Download 54,88 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish