Ўсимликлар физиологияси фанига кириш. ҲУжайра физиологияси



Download 46,55 Kb.
bet9/9
Sana14.07.2022
Hajmi46,55 Kb.
#797995
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1-мавзу Хужайра

Липидлар. Липидларга ёғлар ва ёғсимон моддалар – липоидлар киради. Ўсимликларда заҳира ҳолда тўпланиши ва протоплазманинг структура компоненти сифатида учраши мумкин. Запас ёғлар энергия манбаи сифатида ишлатилади. Протоплазма ёғлари эса ҳужайра таркибининг асосини ташкил этади. Липидлар мембраналарнинг тузилишида иштирок этиб, улар ҳужайрасининг ўтказувчанлигида муҳим роль ўйнайди.

  • Липидлар. Липидларга ёғлар ва ёғсимон моддалар – липоидлар киради. Ўсимликларда заҳира ҳолда тўпланиши ва протоплазманинг структура компоненти сифатида учраши мумкин. Запас ёғлар энергия манбаи сифатида ишлатилади. Протоплазма ёғлари эса ҳужайра таркибининг асосини ташкил этади. Липидлар мембраналарнинг тузилишида иштирок этиб, улар ҳужайрасининг ўтказувчанлигида муҳим роль ўйнайди.
  • Ёғлар ўсимликларда заҳира модда сифатида уруғларда (90% гача) тўпланади. Улар сувда яхши эримайди, сабаби уларда гидрофоб группалар (СН3,СН2, СН) нинг мавжудлигидир, шунинг учун улар ўзида гигроскопик сув сақламайди. Бундан ташқари ёғлар таркибида жуда оз миқдорда кислород сақлайди. Ёғларнинг оксидланиши натижасида кўп энергия ажралиши кузатилади. Масалан, 1 г ёғнинг оксидланишида 9,3 кал, 1 г углеводларнинг оксидланишида эса 4 кал энергия ажралар экан. Ўсимликлар уруғидаги ёғлар миқдори ҳар хил бўлиб, буғдой, сулида – 2-3% ни, ғўза ва соя донида – 20-30% ни, кунжут ва кунгабоқарда – 30-55% ни, кўкнорида 60-65% ни ташкил қилади. Ўсимликларда эфир мой моддалари ҳам кўп тарқалган бўлиб, улардан хушбўй атирлар тайёрланади.

Органик кислоталар. Ўсимликларда, асосан 2 ва 3 асосли органик кислоталар кўп бўлиб, улар эркин ҳолда ва тузлар ҳолида учрайди. Буларга оксалат кислота (СООН-СООН), олма кислота (НООС-СН2-СН-ОН-СООН), қахрабо (СООН-СН2-СН2 - СООН) ва цитрат кислоталарни мисол қилиб келтириш мумкин.

  • Органик кислоталар. Ўсимликларда, асосан 2 ва 3 асосли органик кислоталар кўп бўлиб, улар эркин ҳолда ва тузлар ҳолида учрайди. Буларга оксалат кислота (СООН-СООН), олма кислота (НООС-СН2-СН-ОН-СООН), қахрабо (СООН-СН2-СН2 - СООН) ва цитрат кислоталарни мисол қилиб келтириш мумкин.
  • Етилаётган меваларда органик кислоталар миқдори кўп бўлади. Бу кислоталар нафас олиш жараёни билан чамбарчас боғланиб, ушбу жараёнда улар синтезланади. Оксидланиш - қайтарилиш жараёнларида муҳим роль ўйнайди ҳамда нафас олиш жараёни ва аминокислоталар синтезида иштирок этади. Органик кислоталар орқали углеводлар ва оқсиллар алмашинуви жараёнлари боради.

Эътиборингиз учун рахмат


Download 46,55 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish