Ўсимликлар физиологияси фанига кириш. ҲУжайра физиологияси



Download 46,55 Kb.
bet8/9
Sana14.07.2022
Hajmi46,55 Kb.
#797995
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1-мавзу Хужайра

Нуклеин кислоталар Юқори молекулар полимер бирикмалар бўлиб, тирик организмнинг ҳаёт фаолиятида асосий роль ўйнайди. Улар иштирокида ҳужайраларда оқсил синтези амалга ошиб, ирсий белгилар наслдан-наслга ўтади ва ўсимликларнинг ўсишида ҳам фаол иштирок этади. Нуклеин кислоталар, асосан уруғлар муртагида, ўсимликлар гулининг чангида, илдиз учларида учрайди. Барг ва поялардаги нуклеин кислоталар миқдори 0,1-1% га тенг. Нуклеин кислоталар таркибига азот асослари, углевод компоненти ва фосфат кислота қолдиғи киради.

  • Нуклеин кислоталар Юқори молекулар полимер бирикмалар бўлиб, тирик организмнинг ҳаёт фаолиятида асосий роль ўйнайди. Улар иштирокида ҳужайраларда оқсил синтези амалга ошиб, ирсий белгилар наслдан-наслга ўтади ва ўсимликларнинг ўсишида ҳам фаол иштирок этади. Нуклеин кислоталар, асосан уруғлар муртагида, ўсимликлар гулининг чангида, илдиз учларида учрайди. Барг ва поялардаги нуклеин кислоталар миқдори 0,1-1% га тенг. Нуклеин кислоталар таркибига азот асослари, углевод компоненти ва фосфат кислота қолдиғи киради.
  • Нуклеотидлар азот асосларнинг жойлашувига кўра, бир-биридан фарқ қилади. Улар 4 типга бўлинади, яъни аденинли (А), гуанинли (Г), цитозинли (Ц) ва тиминли (Т) бош ҳарфи билан айтилади, яъни А,Г,Ц,Т – нуклеотидлар. Нуклеин кислоталар 2 турга бўлинади 1) дезоксирибонуклеин кислота (ДНК) таркибида дезоксирибоза углеводи тутади, рибонуклеин кислота (РНК) эса рибоза углеводини тутади. ДНК молекуласи қўш спиралли полинуклеотид занжирга эга. ДНК занжирининг узунлиги 5 мк бўлиб, оқсил занжирининг узунлиги атиги 0,1 мк атрофида бўлади. ДНК занжири мономер нуклеотидлардан ташкил топади.

Углеводлар ҳар қандай ҳужайра таркибида учрайди. Улар асосан С,О,Н элементларидан ташкил топган бўлиб, ўсимликлар таркибининг 50% дан ортиғи углеводлар ҳисобига тўғри келади. Углеводларнинг умумий эмпирик формуласи - СпН2пОп . Углеводлар оддий ва мураккаб углеводларга бўлиб ўрганилади. Оддий углеводларга моносахаридлар ёки маннозалар, мураккаб углеводларга эса полисахаридлар киради. Икки молекула моносахариднинг бирикишидан дисахарид, олти ва ундан кўп моносахаридларнинг бирикишидан эса полисахаридлар ҳосил бўлади. Мураккаб углеводлар полимер бирикмалар бўлиб, улар узун занжир ҳосил қилиб, бу занжир кўп марта қайталанган мономерлардан иборат бўлади.

  • Углеводлар ҳар қандай ҳужайра таркибида учрайди. Улар асосан С,О,Н элементларидан ташкил топган бўлиб, ўсимликлар таркибининг 50% дан ортиғи углеводлар ҳисобига тўғри келади. Углеводларнинг умумий эмпирик формуласи - СпН2пОп . Углеводлар оддий ва мураккаб углеводларга бўлиб ўрганилади. Оддий углеводларга моносахаридлар ёки маннозалар, мураккаб углеводларга эса полисахаридлар киради. Икки молекула моносахариднинг бирикишидан дисахарид, олти ва ундан кўп моносахаридларнинг бирикишидан эса полисахаридлар ҳосил бўлади. Мураккаб углеводлар полимер бирикмалар бўлиб, улар узун занжир ҳосил қилиб, бу занжир кўп марта қайталанган мономерлардан иборат бўлади.
  • Ўсимликларда оддий углеводлардан глюкоза, фруктоза кўп учрайди, улар мева ва сабзавотлар таркибида бўлади. Углеводларнинг энг кўп тарқалган вакиллари рибоза ва дезоксирибозадир, улар ўсимликларда эркин ҳолда кам учраб, асосан нуклеин кислоталар, АТФ ва бошқа бирикмалар таркибида кузатилади. Моносахаридлар сувда осон эрийди ва ўсимликларда серҳаракат бўлади. Дисахаридлардан сахароза билан мальтоза ўсимликларда кўп тарқалган. Сахароза, асосан қанд лавлаги, шакарқамиш таркибида 15-25% ни ташкил қилади.

Download 46,55 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish