Ўсимликлар физиологияси фанига кириш. ҲУжайра физиологияси


Ўсимликларнинг асосий функцияси ва ўзаро алоқасини схемаси



Download 46,55 Kb.
bet7/9
Sana14.07.2022
Hajmi46,55 Kb.
#797995
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1-мавзу Хужайра

Ўсимликларнинг асосий функцияси ва ўзаро алоқасини схемаси

Ўсимликлар ҳужайраси ва тўқималарининг элементар кимёвий таркиби

  • Ҳар қандай ўсимлик ёки ҳайвонлар ҳужайраси элементар кимёвий таркибига кўра бир-бирига ўхшайди, бу эса уларнинг келиб чиқиши бирлигидан далолат беради. Қуйидаги жадвалда ҳужайранинг элементар кимёвий таркиби (ҳўл модда миқдорига нисбатан фоизда) берилган:
  • Кислород – 65,0
  • Хлор – 0,10
  • Углерод – 18,0
  • Натрий – 0,03
  • Водород – 10,0
  • Магний – 0,02
  • Азот – 3,0
  • Темир – 0,01
  • Кальций – 2,0
  • Рух – 0,0003
  • Фосфор – 1,0
  • Мис – 0,0002
  • Олтингугурт – 0,2
  • Йод – 0,0001
  • Калий – 0,15
  • Фтор – 0,0001
  • Ҳужайра таркибида Менделеев даврий системасидаги 105 та элементдан 60 таси борлиги аниқланган. Жадвалдан кўриниб турибдики, ҳужайранинг таркибини асосан кислород, углерод, водород ва азот ташкил қилади, ундан камроқ миқдорда фосфор, кальций бўлса, олтингугурт, калий, хлор 10 баравар кам ва натрий, магний, темир 100 баравар кам миқдорда экан, қолганлари 10000 баравар кам экан.

Оқсиллар ва бошқа азотли бирикмалар

  • Оқсиллар юқори молекулар полимерлар бўлиб, улар аминокислоталарнинг бир қанча мономерлари қолдиғидан ташкил топади. Оқсиллар катта молекулаларга эга бўлиб, коллоид хоссага эга. Оқсил молекуласи n - сондаги аминокислоталардан иборат бўлиб, улар /ўзаро пептид боғлар ёрдамида боғланади. Пептид боғлар бир аминокислотанинг амин (NH2) группаси (Н+ иони) билан 2- аминокислотанинг карбоксил (СООН) группасидан (ОН- иони) сув молекуласи ҳосил қилади (-NH-CO-).
  • Ҳозирги кунда 150 га яқин аминокислота мавжуд бўлиб, шулардан фақат 20 таси ва 2 та амиди (глутамин ва аспарагин) оқсиллар таркибида топилган, қолганлари эркин аминокислота ҳолида учрайди: 3 та аминокислота бирикишида дипептид ҳосил бўлса, 4-таси трипептид ва n – тадан полипептид ҳосил бўлади. Оқсиллар иккига бўлиб ўрганилади. 1. Оддий оқсиллар – фақат аминокислоталар бирикишидан ҳосил бўлади 2. Мураккаб оқсиллар эса аминокислоталардан ташқари, оқсил бўлмаган қисмга ҳам эга бўлади.

Download 46,55 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish