Сигналлар, уларнинг турлари ва қўлланиши Сигнал



Download 261,15 Kb.
bet2/4
Sana23.07.2022
Hajmi261,15 Kb.
#842665
1   2   3   4
Bog'liq
Signallar

Кундузги сигналлар куннинг ёруғ вақтида амал қилиб сигнал ранги, шакли, ҳолати, сони ва бирлашиши билан фарқланади.
Тунгги сигналлар кечаси бериладиган сигнал чироқларининг белгиланган ранглари ва қўшилиши билан фарқланади, улар қўл ва тутқичларга ўрнатилган фонарлар ёрдамида берилади.
Кеча-кундузги сигналлар светофорлар ёрдамида берилиб ранги, ёниш тартиби ва ранглар қўшилиши билан кеча-кундуз бирдай қўлланилади.
Темир йўлларда сигнал ускуналари, қўрсаткичлари, жойлаштириш ва уларни қўллаш тартиблари темир йўллардан техникавий фойдаланиш қоидалари ҳамда темир йўлларни сигналлаштириш йўриқномаларида белгиланган.
Кўринувчан сигналлар сигнал асбобларига қараб: доимий (темир йўлнинг белгиланган жойларида ўрнатиладиган светофорлар ва локомотив светофорлари); кўчириб ўтказиладиган (шчитлар, байроқлар, бирор йўл бўлаги ёки ҳаракат воситаларини вақтинчалик муҳофазалаш учун уч оёқ таёқчага ўрнатилган фонарлар); сигнал бериш учун байроқлар, гардишлар ва фонарлар; поездларни белгиловчи (гардишлар, байроқлар ва фонарлар) турларга бўлинади.
Темир йўлларда сигналлардан ташқари сигнал қўрсаткичлари ва сигнал белгиларидан кенг фойдаланилади. Сигнал кўрсаткичларининг олти тури мавжуд бўлиб, улар: маршрут, стрелка, йўл муҳофазаловчи, гидроколонка, буксалар қизиши ва “Ток қабул қилгични тушириш”, кабилар бўлиб маълум қурилма ва ускуналарнинг ҳолатини белгилайди. Сигнал белгилари эса машинистнинг маълум ҳаракатлар қилиши (масалан, “Ток қабул қилгични кўтариш”, “Тезликни камайтириш” ва шу кабилар лозимлигини такидлайди.
Темир йўлларда доимий сигналлар сифатида асосан светофорлар қўлланилади. Улар асосий ва огоҳлантирувчи турларга бўлиниб, станцияларни ва перегонларда блок-участкаларни муҳофазалаш учун ўрнатилади, ҳаракатга рухсат беради ёки тақиқлайди. Огоҳлантирувчи сигналлар эса асосий сигналга яқинлашаётганлик ва унинг кўрсатиши ҳақида маълумот беради.
Ўз вазифасига қараб асосий сигналлар кириш, чиқиш, ўтказиш, маршрут ва ҳимояловчи турларга бўлинади. Темир йўлларда манёвр, саралаш тепалиги, такрорловчи, тўсувчи ва локомотив светофорлари ҳам қўлланилади.


11.1-расм. Маршрутлар боғлиқлиги

Download 261,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish