Щзбекистон республикаси олий ва щрта



Download 10,04 Mb.
bet24/27
Sana20.07.2022
Hajmi10,04 Mb.
#828502
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   27
Bog'liq
elek-kril

АСБОБНИНГ ТАВСИФИ




3-расм
Магнит меридианига нисбатан вертикал жойлаштирилган R радиусли n ўрамдан иборат ғалтакни оламиз. Ғалтакнинг марказига вертикал ўқ атрофида айлана оладиган магнит стрелкасини ўрнатамиз. Ўрамда ток бўлмаган вақтда магнит стрелкасининг йўналиши ернинг магнит меридиани (NS) йўналишида жойлашган бўлади. Агар ўрамдан ток ўтказилса, у ъолда текисликка тик бўлган Нг магнит майдон ъосил бўлади, натижада магнит стрелкаси қандайдир  бурчакка бурилади.
Магнит стрелкасига иккита майдон ер магнит майдонининг горизантал ташқил этувчиси Нг ва ток хосил қилган Нг майдон тағсир этади. Магнит стрелкаси бу иккала майдоннинг тенг тағсир этувчиси йўналишида жойлашади. 2-расмда NS ер магнит меридианинг йўналиши А ва В ўрамнинг кўндаланг кесими кўрсатилган.
NS - ўрамнинг марказига жойлаштирилган магнит стрелкаси.
Нг – Ер магнит майдонининг горизонтал ташкил этувчиси (3-расм).


ИШНИ БАЖАРИШ ТАРТИБИ.

  1. Тангенс–галғвонометр G, амперметр А, реостат R, перекючателo П, калит К, ток манбаи Е дан иборат занжир горизонтал ташкил этувчиси таoсирида горизонтал текисликда бурилади. Магнит стрелкасининг бу ъоссасидан фойдаланиб, ер магнит майдонининг горизонтал ташкил этувчисини аниқлайдиган асбоб тангенс-галoванометр ясалган.

  2. Тангенс-галғвонометрни буриш билан уни ўрам теккислигини, магнит меридиан теккислигига мослаштирилади, яoни магнит стрелкасининг бир учи даражаланган манбанинг нолига келтирилади.

  3. Реостат сургичини мағлум бир ъолатга суриб, токнинг катталигини дастлаб 30 мА қилиб олинади.

  4. Магнит стрелкаси мувозанат ъолатига келиши билан, компасни даражалаган шкаласида стрелкасининг оғиш бурчаги аниқланади.

  5. I токнинг катталигини ўзгартирмасдан, переключателғ орқали токнинг йўналиши ўзгартирилади ва стрелканинг оғиши аниқланади.

  6. 1 ва 2 нинг ўртача қиймати топилади. tg ни қийматини берилган жадвалдан олинади.

  7. Тажриба уч марта, яғни 20, 25, 30 мА токларда қайтарилади. Ток миқдорини реостат сурғичи орқали ўзгартирилади.

  8. Ўлчанган  ва I ларни қийматини (3) формулага қўйиб Нг – нинг қийматлари хисобланади.

  9. (4) формуладан  ва I нинг қийматларига мос келувчи С аниқланади.

  10. Барча кузатишлар ва ъисоблаш натижалари жадвалга ёзилади.






I

1

2

ўрт

Hг

C

H

C





1.
2.
3.


































Download 10,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish