Ш,збекис тон республикаси олии ва ш рта



Download 3,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/86
Sana22.06.2022
Hajmi3,29 Mb.
#692315
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   86
Bog'liq
МЯТА Маруза 1-18 (тула)22222222 00895

4.3 
Лойиха 
тузишнинг 
имтисодий 
асослари: 
фойдали 
иш
коэффициенти, 
узомма 
чидамлилиги, 
эксплуатацион
ишончлилиги.
47


Лойихалаштиришда иьписодий фактор асосий ролр шДнади. Лойиха 
тузишнинг кшплиги унинг асосий мансади - машиналарнинг интисодий 
самарадорлигига туснинлик нилмаслиги керак. Кшп лойихачилар лойиха 
тузишда интисод нилиш деганда машиналар таннархини арзонлаштириш, 
мураккаб ва ниммат ечимлардан ночиш, арзон материалларни ншллаш ва 
ишлов беришнинг энг содда усулларини ншллашини тушунадилар. Бу эса 
ишнинг фанат кичик бир нисми холос. Асосийси эса машинанинг келтирадиган 
фойдаси ва унга бутун хизмат муддати давомида кетадиган эксплуатацион сарф 
харажат суммасидан иборат. Машинанинг тан нархи эса шу сумманинг фанат 
битта, асосий бшлмаган, баозан эотиборга лойин бшлмаган тузувчисидир.
Интисодий йшналтирилган лойиха машинанинг интисодийлигини 
анинловчи факторлар комплексини хисобга олиш ва шу факторлар солиштирма 
нийматини тшьри бахолаши лозим. Бу ноидадан кшпинча юз шгирадилар. 
Махсулотни арзонлаштиришга берилиб кетиб лойихачилар кшпинча фанат бир 
томонлама интисодга эришиш учун харакат нилади ва интисодийликни анча 
самарали йшлларини сезмай нолади.
Бундан ташнари, барча факторларни биргаликда хисобга олмайдиган 
интисод кшпинча машинанинг суммар интисодийлигини пасайишига олиб 
келади.
Машинанинг интисодийлигини белгиловчи асосий факторлар - 
машинанинг фойдали найтими, ишончлилиги, операторлар мехнат ханини 
тшлашга кетган сарф харажат, энергия истемоли ва таомирлаш нархи.
Фойдали иш коэффиценти. 
Фойдали иш коэффиценти деб маолум давр ичида 
машина ханиний иш вантини шу давр нисбатига айтилади.
Н - машинани эксплуатация нилиш даври, Д - машинани шу давр 
ичидаги ханиний ванти. Эксплуатация давридаги шртача фойдаланиш 
коэффициенти нуйидагига тенг бшлади.
ф оид
н
н

1
)
Агар машина шзининг механик ресурслари тшла тугагунича ишласа, Д 
- унинг узонна чидамлилигини Б - кшрсатади у холда
^
ф оид
п
н

2
)
Календарли режимда ишлайдиган машиналар учун 
Лфойда катталиги 
нуйидагиларга боьлин: 
1
) ишчи сменалар сони; 
2
) бшш вант
( машина бузунлиги, ишлаб чинариш ритмининг бузулиши туфайли 
юзага келадиган тшла юкланмаслик). 
Бир, икки ва уч сменали ишларда 
фойдаланиш коэффциенти Цфойда =0,2; 0,4; 0,6 бшлиб, йиллик тшҳтовсиз 
ишлаганда Рфойда=0,95 ^ 1 га тенг. Даврий, яони сезонида ишлайдиган 
машиналарнинг фойдаланиш коэффициенти 0,05 - 0,10 гача паслаб кетади.
Янги машиналар яратишда меоёр белгиловчи тайёрлик коэффициенти 
сифатида энг катта тайёрлик коэффциенти олинади. Техник фойдаланиш
48


коэффциенти фойдаланиш жараёнида машинанинг мажбуран твдхтаб туриш 
ванти йиьиндиси фоизда ёки бирлик улушларида анинлашга имкон беради. 
Замонавий нолиплаш машиналари учун техник фойдаланиш коэффциенти 0,85 
+ 0,87 атрофида бшдади, бу эса мазкур машиналарининг таомирлашга 
яронлилиги даражаси пастлигидан далолат беради. Истеомолчи техник 
фойдаланиш коэффциентининг шртача нийматини билса, машиналар бир йил 
мобайнида шртача нанча вант ичида яронли холатда бшлишини анинлай 
олади. Чунончи, агар корхонада Ктф = 0,60 бшлган 50 та дастгох машинаси бор 
бшлса, бу хол машина ишлаш мавсуми мобайнида улардан фанат шртача 30 
таси узлуксиз ишлаши мумкинлигини англатади. Техник фойдаланиш 
коэффциентини машинанинг ишлаш нобилияти коэффциенти каби талнин 
килиш хам мумкин, яъни Ктф= 0,60 бшлганда машина ишга ярони деб ёки 
машина вантининг 60 % ида ишлайди, нолган 40 % ида эса техник сабаблар 
туфайли ишламайди, деб хисоблаш мумкин. Шуни таокидлаш керакки, техник 
фойдаланиш коэффциентнинг нийматига фанат машинанинг ишончлилик 
даражаси эмас, 
балки 
унга техник 
хизмат кшрсатишнинг 
айнинса 
таомирлашнинг ташкил нилиниши хам таосир кшрсатади. Масалан, жамоа ва 
давлат хужаликларида машиналарнинг таомирлашнинг агрегат усули жорий 
нилинганда улардан техник фойдаланиш коэффиценти анча катталашиши 
(таомирлашда машина бекор туриб нолиш ванти нискариш хисобига) мумкин.

Download 3,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish