Шуҳрат эргашев жаҳон тарихи (Янги давр. 1-қисм. Xvi–xviii асрлар)



Download 3,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet176/268
Sana24.02.2022
Hajmi3,64 Mb.
#203844
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   268
Bog'liq
ш.эргашев

XVIII боб бўйича саволлар
1. Лотин Америкасидаги мустамлакаларни бошқариш тизими қандай
ўзига хос жиҳатларга эга эди?
2. Мустамлакалардаги маҳаллий аҳоли-ҳиндуларнинг иқтисодий аҳво-
ли ва сиёсий ҳолатини қандай таърифлаш мумкин?
3. Мустамлакаларда капиталистик муносабатларнинг ривожланишига
нималар тўсқинлик қилаётган эди?
4. Бразилия ҳудудида Палма Республикасининг ташкил топиши маҳал-
лий аҳолининг мустақиллик учун курашида қандай аҳамият касб
этди?
5. Мустамлакалардаги озодлик ҳаракатлари қандай ғоявий асосларга
эга эди?
www.ziyouz.com kutubxonasi


335
V БЎЛИМ
XVI–XVIII АСРЛАРДА ОСИЁ МАМЛАКАТЛАРИ
XIX Б О Б. ЯНГИ ДАВРДА АНЪАНАВИЙ
ЦИВИЛИЗАЦИЯ МАМЛАКАТЛАРИ.
Европа тарихшунослигида шарқча тараққиётни «анъанавий 
цивилизация», «анъанавий жамият» деб аташади. Бунга кўпчилик 
камтарона ҳаёт тарзи, диний сабр-тоқат, ер эгалигининг ўзига хос 
шакли, кишилар ҳаётининг давлат томонидан тартибга солиниши 
кабиларни асосий белгилар сифатида киритишади. Хўш, «Шарқ
цивилизацияси» деган тушунча ортида нималар яширинган?
Ижтимоий тараққиётнинг асосий йўналишлариШарқ мам-
лакатлари табиатнинг барқарор бўлмасада, нисбатан сахий инъоми 
туфайли ўзларининг географик ва тарихий устунликларини намой-
иш қилиб, ривожланган ижтимоий меҳнат тақсимотига, маданий 
тараққиётнинг ўта юқори даражасига, жамият маънавий ривожи-
нинг анчагина юқори босқичини акс эттирувчи диний ва ахлоқий 
тизимни шакллантиришга эриша олдилар. Янги эра бошларида Хи-
тойдаги Хан империяси тараққиёт даражасига кўра илк принципат 
давридаги Рим империясидан бир мунча олдинлаб кетган эди. Янги 
эранинг дастлабки минг йиллигида Шарқ мамлакатлари, хусусан 
Хитой, Ҳиндистон ва Яқин Шарқ мамлакатлари иқтисодий ва мада-
ний тараққиётда катта сакрашга эришдилар. Бу даврда техник, тех-
нологик, ташкилий ва маданий инновациялар кенг тарқалган бўлиб, 
уларнинг кўпчилиги 300 –500 ва ҳатто 1000 йил ўтгандан сўнг Евро-
пада пайдо бўлди (қисман Шарқдан ўзлаштирилди). Иккинчи минг 
йиллик бошларигача ўтган давр ичида Хитойда дон маҳсулотларини 
етиштириш аҳоли жон бошига камида 1,5 марта ошиб, гектаридан 
14 –16 центнерни ташкил қилди. Худди шу кўрсатгич Яқин Шарқ 
ва Шимолий Африкада 10 –13 центнерни ташкил қилиб, бу Ғарбий
Европадаги кўрсатгичдан 4 –5 марта юқори эди
1
. XVI–XVIII аср-
1
Қ а р а н г: Новая история стран Азии и Африки: Учеб. для студ. высш. учеб. заведений 
/Под ред. А.М. Родригеса: В 3 ч. – М.: Гуманит. изд. центр ВЛАДОС, 2004. – Ч. 1. С. 9.
www.ziyouz.com kutubxonasi


336
ларда Хитойда миллий маҳсулотнинг аҳоли жон бошига нисбатан 
йиллик ўсиши 0,15 – 0,25% ни ташкил қилган ва Ғарбий Европанинг 
муқим ривожланаётган Голландия, Англия сингари мамлакатларни-
ки билан тенг бўлган. Шарқнинг Ғарбдан устунлиги айниқса асрлар 
давомида тўпланган маънавий имкониятлар, тажриба ва билимларга 
таянган интеллектуал кучларда яққол кўзга ташланади. Аҳолининг 
ўсиш динамикаси ҳам иқтисодий имкониятларнинг юқорилигидан 
далолат беради.

Download 3,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish