Шуҳрат эргашев жаҳон тарихи (Янги давр. 1-қисм. Xvi–xviii асрлар)



Download 3,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet192/268
Sana24.02.2022
Hajmi3,64 Mb.
#203844
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   268
Bog'liq
ш.эргашев

ХХ боб учун саволлар
1. XVI–XVII асрлардаги ислоҳотчилик ҳаракатлари ва деҳқонлар қўз-
ғолонларининг сабаблари нимада эди?
2. Юаньлар сулоласи ҳукмронлиги даврида ижтимоий онг ва маданият
қандай ғоялар асосида ривожланди?
3. Хитойда маньчжурларнинг ҳокимиятга келиши ва Цин империяси-
нинг эълон қилинишига қандай ички факторлар сабаб бўлди?
4. Маньчжурларнинг ҳокимиятга келиши билан Хитой давлат тузуми
ва иқтисодиётида қандай ўзгаришлар юз берди?
5. Цинлар ташқи сиёсатининг асосий йўналиши нимага қаратилган
эди? Хитой-Россия муносабатларида қандай ўзгаришлар юз берди?
6. XVIII асрда Хитой ҳудудининг кенгайишига, ташқи сиёсатдаги
муваффақиятларга қарамасдан қайси ички сабаблар империяга чет
элликларнинг кириб келиши ва Хитойнинг ярим мустамлака айла-
ниш жараёнининг бошланишига олиб келди?
XXI Б О Б. XVI–XVIII АСРЛАРДА ҲИНДИСТОН
XVI аср бошларида Ҳиндистон сиёсий парокандалик ҳолатида 
эди. Ўзаро феодал урушлар савдо ва деҳқончиликнинг ривожла-
нишига, Ҳиндистон қишлоқ хўжалиги учун муҳим аҳамиятга эга 
бўлган йирик суғориш иншоотларини зарурий ҳолатда сақлаб ту-
ришга халақит берарди. Фақат вайроналик келтирувчи бу урушлар-
нинг тугатилишидан аҳолининг деярли барча қатламлари манфаат-
дор эди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


366
Жамиятдаги кўпчилик қатлам ва гуруҳларнинг кучли давлат 
сари интилишлари мамлакатнинг бирлашиши учун қулай шароитни 
юзага келтирди.
XVI аср 20-йилларидан Деҳлида ҳокимиятни эгаллаб турган 
султон Иброҳимнинг ҳаракатлари ажралиб чиққан васалларни ўз 
ҳукми остида бирлаштириш учун етарли бўлмади. Натижада сул-
тон Иброҳимнинг сиёсатидан норози бўлган сарой аёнлари орасида 
ўша пайтда Кобулда ҳукмдор бўлиб турган Заҳириддин Муҳаммад 
Бобурни тахтга таклиф қилиш ғояси пайдо бўлди.
Талантли саркарда, тажрибали давлат арбоби ва ажойиб шоир 
Бобур бу қулай шароитдан усталик билан фойдаланади.

Download 3,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish