Щтисодий хавфсизлик



Download 5,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/59
Sana25.02.2022
Hajmi5,5 Mb.
#306292
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   59
Bog'liq
Иқтисодий хавсизлик Ишмухамедов А Э

сорликни
 
садлаш тизимининг ри­
вожланиш даражаси ва бошдалар киради.
>Этнографик ва идтисодий омиллар а^олининг миллий 
таркиби; этник гурухларнинг жойлашуви; этник г^рухдарда 
турилиш ва улим даражаси; мйллатлараро муносабат мадания- 
ти; этник гуру^ларнинг ижтимоий-сиёсий ва идтисодий ривож- 
ланишдаги фардларидан иборат.
>Информацион ва информацион-психологик омиллар: 
ахборот айланиши; айланиш даври, йуналиши; информацион 
одимлар; ахборотлардаги миллий узига хосликлар; ахборотни 
дайта ишлаш тизими; сирнинг ошкор булмаслик даражаси ёки 
химоялангани.
> Сиёсий омиллар: давлатнинг равнади; жамият; мадани- 
ят; сиёсий харакатлар ва партиялар; нодавлат ва жамоат таш- 
килотлари, миллий хавфеизликни таъминловчи тизим булинма- 
лари.
75


Кискача хулосалар
Идтисодий хавфсизликнинг кискача тахлили таддид дилин- 
ган ва республикамизда макроиктисодий ва молиявий барка- 
рорликни мустах,камлаш, тулов интизомини яхшилаш, иктисо­
дий хавфсизликнинг асосий омиллари хисобга олингани бораси- 
даги ижобий натижлари курсатилган. Иктисодий хавфсизлик 
омиллари туркумланиши дуйидагилардан ташкил топади: идти­
содий, табиий идлим, идтисодий ва табиий шароитлар таъсирини 
синтезловчи курсаткич, ижтимоий-сиёсий, илмий-технологик, 
ижтимоий-демографик, этиографик ва иктисодий, информаци- 
он ва информацион-психологик ва сиёсий омиллар.
Назорат ва мух,окама учун саволлар
1. Идтисодий хавфсизлик кандай индикаторлар (омиллар) 
ёрдамида тахлил ва таддид дилинади?
2. Идтисодий хавфсизлик омилларининг классификация - 
си нималарниг кузда тутади?
3. Идтисодий хавфсизлик омилларининг маъноси ва маз- 
муни нималардан иборат?
Асосий адабиётлар
1. Каримов И.А. 2003 йилнинг биринчи ярмида мамлака- 
тимиз идтисодиётини хамда ижтимоий сохани ривожлантириш 
як>т!лари ва бу сохаларда энг м\гх,им устувор йуналищлар буйи­
ча амалга ошириладиган чора-тадбирлар хадида. Узбекистон 
Республикаси Президента Ислом Каримовнинг Вазирлар Мах,- 
камасидаги маърузаси. «Хамкор», 2003 йил, 24 июль.
2. Возженико Н.В. Национальная безопасность: теория, 
практика, стратегия. -М.: НПО Модуль, 2000.
3. Ишмухамедов А.Э.,Шибаршова Л.И. Регулирование эко­
номики в зарубежных странах. -Т.: ТГЭУ, 2000.
76


X боб
Щ ТИСОДИЙ Х>ИМОЯЛАНИШНИНГ ИЧКИ ОМИЛЛАРИ
10.1. Табиий омиллар
Узбекистон узининг ранго-ранг табиати билан кишини 
хайратга солади. Бир тусдаги чул ландшафти ва кор билан коп- 
ланган баланд тогаари, серсув дарёлари ва бутунлай суттсиз май- 
донлари бор.
Худуднинг куп кисми Турон текислигига мансуб, кескин 
кутарилган баландликлар учрайди. Кейинчалик 
кутарилиб, 
Тяньшан ва Помир-Олайга айланган. Бу торларнинг усиши 
натижасида Хинд Океанидан келадиган намлик йули тусилгач, 
иклим курудслаша бориб, аста-секин бепоён чуллар вужудга кел­
ган. Узашши ва йуналишини узгартириб турган дарё хамда 
шамоллар ер юзасидаги юмшок катламни куп марта кучирган. 
Цизилкум ва Кора кум кумлари шу тарифа хосил булган. Дарё 
тармокларининг шакл-шамойи тез-тез узгариб турган. Маса- 
лан, Амударё дастлаб Каспий денгизига ку йил га и (Узбой узани 
оркали), кейинрок Орол денгизи томон оккан. Шунингдек, да- 
рёларнинг серсувлик даражаси ва жойларда ёгин микдори хам 
узгариб турган. Натижада Узбекистоннинг 
куп кисми текис- 
ликка^айланган.

Download 5,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish