Щтисодий хавфсизлик



Download 5,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/59
Sana25.02.2022
Hajmi5,43 Mb.
#309233
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   59
Bog'liq
Иқтисодий хавсизлик Ишмухамедов А Э

Узбекистон 
давлатининг негизида булган Олмалид, Наво- 
ий кон-металлургия комбинатлари, Муругнтав, Учдудуд, Маржон- 
булод, Ингичка, Муборак, Шуртан, Шаргуидек му^хим стратегик 
конларининг узлаштирилиши мустадил республикамиз идтисо- 
диётини му'стахкамлаш имкониятларини кенгайтиради.
Узбекистон ду'нёда ер ости захиралари буйича нуфугзли 
уринни, шу; жумладап, олтин захиралари буйича 4 ва утш ишлаб 
чидарищда 9, мис захиралари буйича 11 ва уран захираси буй­
ича 8-уринни эгаллайди.
Узбекистон фукароларининг яшаш шароитини бутунги кугнда 
сугв ресурсларининг ахволи, техноген таъсирлар, офатлар ва катор
79


омиллар таъсири белгилайди. Иктисодиётни кам-кустсиз таъмин­
лаш иктисодий химояланишнинг мухим омилларидан биридир. 
Республиканинг сув ресурслари худудларга бетартиб таркалган. 
Узбекистонда бу омил бир катор салбий таъсирларни келтириб 
чикаради. Бу таъсирлар оирор секторнинг сув ресурсларига эх- 
тиёжи .кщорилиги, сув эса камайиши мумкинлиги билан боглик.
Узбекистон худ уди да и кесиб утувчи энг йирик дарёлар — 
Амударё ва Сирдарё республикадан ташкарида бошланади хамда 
охирги йилларда республика учун иктисодий ха"вф тукдирувчи 
омилга айланиб колди. Дарёлар тоглар орасидан текисликка 
чикиши билан сувини сугоришга олиниши, уларга окава сувлар 
келиб тушиши ва окими сув омборлари оркали тартибга соли- 
ниши туфайли уларнинг табиий режими узгаради. Дарёлар сув 
окимининг йил давомидаги таксимоти уларнинг туйиниш ман- 
балари нисбатига кура, хужаликда фойдаланиш интенсивлиги- 
ни купрок ифода этади. Реснубликадан тапщари худудида — 
Циртзистон ва Тожикистонда бу дарёларда улкан гидроэлект­
ростанция курилган ва улар киш фаслида тугонлардан сув 
зах,ираларининг катта кисмини тушириши окибатида тошкин- 
лар вужудга келиб, иктисодий зарар келтиради. Бу эса, асосан 
далаларни сув босиши, дарё киргокларида жойлашган с\тори- 
ладиган ерларнинг ювилиши ва селлар вужудга келишига сабаб 
булади. Сел кел ганда дарёлар, куллар тошиб, кишлоклар катта 
талофат куради (Гузар дарёда 1926 йил, Яшил кулда 1996 йил).
Атроф-му^итга охирги ун йилликда техноген таъсирлар 
купайди. Ангрен, Чирчик, Олмалид, Зарафшон каби саноат 
шахарларидаги экологик холат бунга мисол булиши мумкин . 
Саноат чикиндиларининг дарёга ва атмосферага чикарилиши, 
атроф- мухитга ёмон таъсир килипти.
Хавфли табиий жараёнлардан энг хавфлиси — бу, 8-9 бал- 
лга борувчи юкори тебранувчанликдир. Кучли ер кимирлашла- 
рига, Андижонда (1889 й. ва 1902 й .), Тошкентда (1966 ва 
1968 и.) булган силкинишлар киради.
Узбекисон пойтахти тебран^чи зонада жойлашган. Бу ерда 
1966 й. 26 апрелда кучли ер кимирлаши булиб, б унинг окибати­
да шахарнинг куп районлари зарар курди. Тошкентда 700 ер 
цимирлаши кайд этилган.
Узбекистоннинг иктисодий хавфсизлигига к^ргокчилик катга 
салбий таъсир курсатади. Цургокчиликдан айникса, Амударёнинг 
куйи региони, Кораколпогистон Республикаси ва Хоразм вилояти 
кишлок хужалиги катта иктисодий талофат куради.
Кейинги вактларда республикада об-хавонинг йил фасл- 
ларига хос келмаслик даражаси усиб бориши кузатилмокда:
80


кеч бахор ва эрта ёзда куп ёютир ёгмодда, бупинг окибатида 
дишлод хужалиги ишлари сусаймокда (кечки экин, чигитни дайта 
экиш), бу жараёнда ошидча чидимлар дилинмодда.
10.2. Ижтимоий демографик омиллар
Узбекистон Урта Осиёда ахолиси энг куп республика (Урта 
Осиё ахолисининг 60%дан ортири шу ерда яшайди). Ахоли 
сони буйича МДХ, давлатлари Россия ва Украинадан кейин учин- 
чи уринни эгаллайди.
Худудининг географик жойлашиши, хажми билан идтисо- 
дий холатнинг боглидлиги мамлакатда демографик холатни юзага 
келтиради. 200.1 йил 1 январь холатига кура, Узбекистон худу­
дида 25,2 млн. нафар фукаро нотекис жойлашган. Ахоли, ай- 
ридса, Андижон ва Фаргона вилоятларида жуда зич, Сурханда- 
рё, Навоий вилоятлари ва Кора дал 

Download 5,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish