Шикастланиш. Травматизм. Организмнинг шикастланишга умумий реакцияси хакида тушунча. Травматик шок


Механик шикастланиш Электрдан шикастланиш



Download 33,78 Mb.
bet2/8
Sana16.12.2022
Hajmi33,78 Mb.
#888966
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Травма узбекча

Механик шикастланиш

Электрдан шикастланиш

  • Термик шикастланиш

Кимёвий шикастланиш

Нурлардан шикастланиш

Очик,операцион шикаст

  • Кушма шикастланиш – бир вактни узида бир неча тизимларни
  • шикастланиши (масалан, бош мия чайкалиши, суякларни
  • синиши ва бугимларни чикиши).
  • Бевосита (тугридан тугри) шикастланиш – шикастловчи
  • агентнинг таъсир килган жойида хосил булади.
  • Билвосита шикастланиш – шикастловчи агент таъсир килиш
  • жойидан маълум бир масофада шикаст хосил булади.
  • Шунингдек алохидалашган ва кушма шикастланишлар
  • (политравма) булиши мумкин.
  • Шикастланишлар уткир ва сурункали булади.

Шикастланишнинг хавфи ва асоратлари Шикастланишнинг хавфлари куйидаги гурухларга булинади: Шикастланган вактда руй берадиган хавф: а) кон кетиш б) коллапс в) хушдан кетиш г)травматик шок д) хает учун мухим аъзоларни шикасти Якин вакт ичида руй берадиган хавф, (бир неча соат дан ва хафта ичида руй беради) а) маххаллий йирингли инфекция б) умумий йирингли инфекция в)травматик токсикоз Кеч руй берадиган хавф ва асоратлар а) сурункали остеомиелит б) трофик яралар в)контрактура, г) тукима ва аъзоларнинг хар хил анатомик ва функционал етишовчилиги (дефекты)

Шикастланишни огирлик даражаси ва асоратларини куйидаги шарт шароитларга кура аникланади - Шикастланишга олиб келган омил ва унинг таъсир механизми. - Шикастланиш вактида аъзо ва тукималарни анатомо-физиологик холати - Шикастланувчи аъзо еки тукимада патологик холатларни бор еки йуклиги - Шикастланиш содир булган вактда атроф мухитнинг холати.

  • Шикастланиш травматизм хакида тушунча
  • Шикастланиш деб – маълум бир мухитда маълум бир вактда, маълум бир ахоли гурухида (кишлок хужалиги, ишлаб чикаришда, спортда ва хоказо) кузатилувчи шикастларнинг йигиндисига айтилади. Шикастланишни аниклаш учун шикастларни учрашини, сабабини ва содир булган атроф мухитини урганиб чикиш лозим.
  • Юкорида курсатилган сабабларни урганиш, шикастланиш профилактикаси учун катта ахамиятга эга.
  • Шикастланиш турлари:
  • 1) ишлаб чикаришга боглик
  • 2) ишлаб чикаришга боглик булмаган

Download 33,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish