Shaxsiy kompyuterlar uchun mikroprotsessorlar

а
9
 
бошланиш 
Р
1
 
У
1 
У
2
У
3
У
4
У
5
 
Р
2
 
У
6 
У
7 
Р
2
 
Р
3
 
У
8 
У
12 
У
9 
Р
4
 
У
10
У
11
 
тамом 
а
1
 
0 
1 
а
2
 
У
1 
а
3
 
У
2 
0 
1 
а
3
 
У
3 
1 
0 
0 
1 
а
5
 
У
5 
У
6 
0 
1 
У
7 
1-rasm 
а
4
 
а
6
 
а
1
 
а
9
 
boshlanish 
Р
1
 
У
1 
У
2
У
3
У
4
У
5
 
Р
2
 
У
6 
У
7 
Р
2
 
Р
3
 
У
8 
У
12 
У
9 
Р
4
 
У
10
У
11
 
тамом 
а
1
 
0 
1 
а
2
 
У
1 
а
3
 
У
2 
0 
1 
а
3
 
У
3 
1 
0 
0 
1 
а
5
 
У
5 
У
6 
0 
1 
У
7 
а
4
 
а
6
 
а
1
 
a
1
 
a
6
 
a
2
 
a
5
 
a
3
 
a
4
 
Р
4 
(-) 
У
1
 
У
2
У
3
У
4
У
5
 
Р
2 
У
6 
У
7 
У
8
 
У
9
 
1
 
2
Р
 
2-rasm 

---

3.
 
har xil operator uchlari har xil simvollar balan belgilanadi. 
Birinchi bosqichning yuqorida ko‘rilgan bo‘lish amaliga tabiqi 3-rasmda 
keltirilgan belgilangan algoritmlarning graf-sxemasiga olib keladi. 
Belgilangan algoritmlarning graf-sxemasi hosil qilingandan so‘ng Mur 
avtomatining grafi (4-rasm) quriladi. Bu avtomatning holatlari vazifasini birinchi 
bosqichda hosil qilingan     
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  
        
 
а
9
 
boshlanish 
Р
1
 
У
1 
У
2
У
3
У
4
У
5
 
Р
2
 
У
6 
У
7 
Р
2
 
Р
3
 
У
8 
У
12 
У
9 
Р
4
 
У
10
У
11
 
тамом 
а
1
 
0 
1 
а
2
 
У
1 
а
3
 
У
2 
0 
1 
а
3
 
У
4 
а
4
 
У
3 
1 
0 
0 
1 
У
8 
а
6
 
а
7
 
У
5 
У
6 
0 
1 
а
8
 
У
7 
3-rasm 

---

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Holatlari  va  o‘tishlari  soni  katta  bo‘lgan  EHM  avtomatlarning  ishlashini 
tavsiflashda graflarni qo‘llash, yaqqollik yo‘qolishiga olib keladi. Shuning uchun 
axborot  algoritmlarning  graf-sxemasining  o‘tish  jadvallari  ko‘rinishida  beriladi. 
EHM  avtomatlarining  o‘tish  jadvali  belgilangan  algoritmlarning  graf-sxemasi 
bo‘yicha  jadvalga  hamma  o‘tish  yo‘llarini  yozish  bilan  tuziladi.  Shunday  qilib, 
oldindan  avtomat  grafini  chizish  talab  qilinmaydi,  chunki  EHM  avtomatining 
o‘tish jadvali ro‘yxat ko‘rinishida berilgan grafdir. Birinchi holatdan o‘tish, keyin 
ikkinchi  holatga  o‘tish  va  hokazo  hamma  o‘tishlar  ketma-ket  yozib  qo‘yilgan 
jadval  EHM  avtomati  o‘tishlarning  bevosita  jadvali  deb  yuritilgan.  1-jadval 
belgilangan algoritmlarning graf-sxemasi 2-rasmda keltirilgan Mili avtomati uchun 
o‘tishlarning bevosita jadvali hisoblanadi. 2-jadval esa belgilangan algoritmlarning 
graf-sxemasi  4-rasmda  keltirilgan  Mur  avtomati  uchun  o‘tishlarning  bevosita 
jadvali hisoblanadi. 
Avtomat  holatlarini  kodlashda  har  bir  holatga  xotira  elementar  avtomatlari 
holatlarinign  o‘zgarmas  uzunliklari  to‘plami  mos  qo‘yiladi.  Xotira  elementar 
avtomatlari  sifatida  odatda  triggerlar  ishlatiladi.  Avtomatning  N  holatini 
ifodalovchi minimal kod uzunligi I
min

log
2
N. Avtomat holatlarini kodlashda xotira 
elementi  sifatida  alohida  kirish  yo‘lli  triggerlar  ishlatilgan.  Avtomat  holatlari 
kodlangandan  so‘ng  EHM  avtomatining  kengaytirilgan  o‘tish  jadvali-struktura 
jadvali  tuziladi.  Struktura  jadvallari  to‘g‘ri  va  teskari  bo‘ladi.  To‘g‘ri  struktura 
jadvalida  avval  birinchi  holatdan,  keyin  ikkinchi  holatdan  va  hokazo  hamma 
o‘tishlar  yoziladi.  Teskari  struktura  jadvalida  esa  avval  birinchi  holatga,  keyin 
ikkinchi  holatga  va  hokazo  o‘tishlar  yoziladi.  Mili  avtomatining  to‘g‘ri 
strukturaviy jadvali yettita ustunga ega: 
1)
 
birinchi ustunda dastlabki holat ko‘rsatiladi; 
2)
 
ikkinchi ustunda dastlabki holatlarning kodi yoziladi; 
a
1
 
a
9
 
a
2
 
a
8
 
a
3
 
a
7
 
a
4
 
a
6
 
a
5
 
1 
У
12 
У
1 
У
6 
У
9 
У
8 
У
7 
У
10
У
11 
У
2
У
3
У
4
У
5 
3
2
р
р
 
Р
2
 
1
 
4-rasm 

---

3)
 
uchinchi ustunda o‘tiladigan holatlar ko‘rsatiladi; 
4)
 
to‘rtinchi ustunga o‘tiladigan holatlarning kodi yoziladi; 
5)
 
beshinchi ustunga kirish yo‘li signallari yoziladi; 
6)
 
oltinchi ustunga chiqish yo‘li signallari yoziladi; 
7)
 
yettinchi ustunga kerakli qo‘zg‘atish funksiyalari yoziladi. 
1-jadval 
Dastlabki 
holat 
Dastlabki   
holat kodi 
O‘tish 
holati 
O‘tish 
holati 
kodi  
Kirish 
yo‘li 
signali 
Chiqish 
yo‘li signali 
Kerakli 
qo‘zg‘atish 
funksiyalari 
1 
2 
3 
4 
5 
6 
7 
A
1 
001 
a
2 
a
3
 
010 
011 
1
р
 
r
1
 
U
1 
U
2
,U
3
,U
4
,U
5
 
S
2
R
3
 
S
2 
 
A
2
 
010 
a
3
 
011 
1 
U
2
,U
3
,U
4
,U
5
 
S
3 
 
A
3
 
011 
a
4
  
a
4
 
100 
100 
R
2
 
R
2
 
U
6 
U
7
 
S
1
R
2
R
3 
S
1
R
2
R
3
 
A
4
 
100 
a
1 
a
5 
a
6
 
001 
101 
110 
3
2
р
р
 
3
2
р
р
 
R
2
 
U
12
  
U
8
  
U
9
 
R
1
S
3 
S
3 
S
2
 
A
5
 
101 
a
6
 
110 
1 
U
9
 
S
2
R
3
 
A
6
 
110 
a
1 
a
3
 
001 
011 
R
4 
4
р
 
- 
U
10
,U
11
 
R
1
R
2
S
3 
R
1
S
3
 
Mur  avtomati  struktura  jadvalining  ustunlari  bittaga  kam,  chunki  chiqish 
yuli signali dastlabki holatning yoniga yoki o‘tish holatining yoniga yoziladi. 
Struktura  jadvalidagi  kerakli  qo‘zg‘atish  funksiyalari  ustuniga,  agar  trigger 
«0»  holatidan  «1»  holatiga  o‘tsa  S
K
,  «1»  holatidan  «0»  holatiga  o‘tsa,  R
K
 
funksiyasi yoziladi. 
Dastlabki 
holat 
Dastlabki   
holat 
kodi 
O‘tish 
holati 
O‘tish 
holati 
kodi 
Kirish 
yo‘li 
signali 
Kerakli 
qo‘zg‘atish 
funksiyalari 
1 
2 
3 
4 
5 
6 
a
1
(-)
 
0001 
a
2 
 a
3
 
0010 
0011 
1
р
 
R
1
 
S
3
R
4 
S
3
 
A
2 
(
U
1
)
 
0010 
a
3
 
0011 
1 
S
4
 
a
3 
(
U
2
, U
3
, U
4
, 
U
5
)
 
0011 
a
4 
 a
5
 
0100 
0101 
R
2 
2
р
 
S
2
R
3
R
4
 
S
2
R
3
 
A
4 
(
U
6
)
 
0100 
a
6 
a
7 
a
8
 
0110 
0111 
1001 
2
2
р
р
 
R
2 
3
2
р
р
 
S
3 
S
3
 S
4 
S
1
R
2
S
4
 
A
5 
(
U
7
)
 
0101 
a
6 
a
7 
a
9
 
0110 
0111 
1001 
3
2
р
р
 
R
2 
р
р
2
 
S
3
R
4
 
S
3
 
S
1
R
2
 
A
6 
(
U
8
)
 
0110 
a
7
 
0111 
1 
S
4
 
A
7 
(
U
9
)
 
0111 
a
1 
a
8
 
0001 
1000 
R
4 
4
р
 
R
2
R
3
 
S
2
R
2
R
3
R
4
 
a
8 
(
U
10, 
U
11
)
 
1000 
a
4 
a
5
 
0100 
0101 
R
2
  
R
2
 
R
1
S
2
 
R
1
S
2
S
4
 
A
9 
(
U
12
)
 
1001 
a
1
 
0001 
1 
R
1
 

---

1-jadval uchun chiqish yo‘llari va qo‘zg‘atish Bul funksiyalari sistemasini 
quyidagicha yozish mumkin:  
3
2
4
12
4
6
11
4
6
10
5
2
4
9
3
2
4
8
2
3
7
2
3
6
2
1
1
5
2
1
1
4
2
1
1
3
2
1
1
2
1
1
1
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
p
p
a
y
p
a
y
p
a
y
a
p
a
y
p
p
a
y
p
a
y
p
a
y
a
p
a
y
a
p
a
y
a
p
a
y
a
p
a
y
p
a
y

















 
  
.
;
;
;
;
;
5
2
3
2
3
1
1
3
4
6
2
3
2
3
2
4
6
4
6
3
2
4
1
4
6
4
6
3
2
4
3
2
4
2
3
5
2
4
1
1
1
1
2
2
3
2
3
1
a
p
a
p
a
p
a
R
p
a
p
a
p
a
R
p
a
p
a
p
p
a
R
p
a
p
a
p
p
a
p
p
a
a
S
a
p
a
p
a
p
a
S
p
a
p
a
S





















 
2-jadval uchun chiqish yo‘llari va qo‘zg‘atish Bul funksiyalari sistemasini 
quyidagicha yozish mumkin: 
y
1=
a
2
; 
;
4
7
3
2
5
3
2
4
1
p
a
p
p
a
p
p
a
S



 
 
y
2=
a
3
; 
;
2
8
2
3
2
3
2
p
a
p
a
p
a
S



 
y
3=
a
3
; 
;
2
5
3
2
5
4
3
2
4
1
1
1
1
3
p
a
p
p
a
a
p
p
a
p
a
p
a
S






 
y
4=
a
3
; 
;
2
8
6
3
2
4
2
4
2
4
p
a
a
p
p
a
p
a
a
S





 
y
5=
a
3
; 
;
9
2
8
2
8
1
a
p
a
p
a
R



 
 
 
(2)
 
y
6=
a
4
; 
;
4
7
4
7
3
2
5
3
2
4
2
p
a
p
a
p
p
a
p
p
a
R




 
 
y
7=
a
5
; 
;
4
7
4
7
2
3
2
3
3
p
a
p
a
p
a
p
a
R




 
y
8=
a
6
; 
4
7
3
2
5
2
3
1
1
4
p
a
p
p
a
p
a
p
a
R




 
y
9=
a
7
; 
y
10=
a
8
; 
y
11=
a
8
; 
y
12=
a
9
; 
 
(1) va (2) sistemalarni minimallashtirish evaziga mos holda quyidagi (3) va 
(4) sistemalarga ega bo‘lamiz: 
(1) 

---



















































3
2
4
12
4
6
11
4
6
10
5
2
4
9
3
2
4
8
2
3
7
5
3
1
1
3
2
3
6
4
6
3
2
2
1
1
5
6
3
2
4
1
2
1
1
4
6
2
4
2
3
2
1
1
3
5
2
4
1
2
2
1
1
2
3
1
1
1
1
p
p
a
y
p
a
y
p
a
y
a
p
a
y
p
p
a
y
p
a
y
a
a
p
a
R
p
a
y
p
a
a
R
a
p
a
y
a
p
p
a
R
a
p
a
y
a
p
a
a
S
a
p
a
y
a
p
a
a
S
a
p
a
y
a
S
p
a
y
;
;
;
;
;
.
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;