Шаҳарсозлик нормалари ва қоидалари


Мавжуд қопламаларни цементбетон билан кучайтириш



Download 2,06 Mb.
bet28/77
Sana10.07.2022
Hajmi2,06 Mb.
#767721
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   77
Bog'liq
ШНК 3.06.06-07 Аerodromlarni qurish

Мавжуд қопламаларни цементбетон билан кучайтириш
8.60. Қопламлар кучайтирилаётганда бузилган плиталар олиб ташланиши, асос кўтарилиши ва зичланиши; чоклар лой ва ўсимликлардан тозаланиши ҳам-да мастика билан тўлдирилиши; сақланиб қолган плиталар юзаси лой, мой, кўч-ган бетон бўлакларидан тозаланиши ва босим остидаги сув билан ювилиши; мавжуд қопламадаги ўнқир-чўнқирлар текисланиши; текисловчи қатлам, ажра-тувчи юпқа қатлам ётқизилиши ҳамда мазкур бўлим талабларига мувофиқ янги бетон қатлами ётқизилиши керак.
8.61. Қум-цемент ёки қум-битум аралашмасидан ёки майда донадор (қум-ли) бетондан текисловчи қатлам қиялаб текисловчи механизм ёки тегишли ёт-қизиш машинаси билан қурилиши лозим.
Текисловчи қатлам сифатида асфальтбетон ётқизиш мазкур қоидаларнинг 10-бўлими талабларига мувофиқ амалга оширилиши лозим.
8.62. Рулонли материаллардан ажратувчи юпқа қатлам қурилаётганда ҳар қатлам олдингисини камида 10 сm га ёпиши керак.
8.63. Қум-битум гиламчасидан ажратувчи юпқа қатлам қуидаги тартибда қурилиши керак:
гудронаторлар ёрдамида мавжуд қоплама юзасига ишчи ҳароратигача қиздирилган битум ёки совуқ битум эмульсияси қуйиш ва юзага ишлов бериш яхлитлигини таъминлаш;
тешикларининг ўлчами 5 mm бўлган элакдан ўтказилган қумни 10 mm қа-линликда ёйиш ва қум қатлами битумга тўлиқ сингиб кетгунга қадар катоклар билан босиб текислаш. Ортиқча битум чиқиб қолган жойларга қўм қўшилиши керак.
8.64. Фрезерлаш йўли билан қоплама юзасидаги нуқсонларни тузатиш (нотекисликларни, қабарган жойларни ва б. ни бартараф этиш) махсус фрезалар билан жиҳозланган машиналар ёрдамида амалга оширилиши лозим. Қоплама юзасини фрезерлашни бошлашдан олдин фрезерлаш чуқурлиги ва фрезернинг бир издан ўтиш сони белгиланиши керак.
8.65. Қоплама юзаси текислигини баҳолаш чуқурчаларнинг чуқурлиги ва чизиқларнинг баландлигини қайд этиш йўли билан бажарилиши лозим.
Фрезерлаш чуқурлиги текисликни баҳолаш натижалари бўйича машина паспортида кўрсатилган фрезерлаш ишчи чуқурлигини ҳисобга олган ҳолда белгиланиши лозим.
8.66. Участка юзасини фрезерлаш иншоот ўқи бўйлаб майдоннинг бутун узунлигида, энг юқори минтақадан (кўндаланг нишабликни ҳисобга олган ҳолда) бошлаб қўшни минтақаларни (20-30) mm га ёпган ҳолда бажарилиши керак.

Download 2,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish