2-жадвал
Рельсли транспортнинг шовқин тавсифлари
Рельсли транспорт
кўчма таркибининг
тури
Товушнинг эквивалент даражаси, дБА, ҳаракат интенсивлигида,
пар/соат
1
2
3
4
5
6
8
10
15
20
30
Йўловчи поезди
68
71
73
74
75
76
77
78
80
81
-
Юк поезди
77
81
82
83
84
85
86
87
89
91
-
Электропоезд
-
71
72
73
74
75
76
77
79
81
82
Трамвай
-
-
-
60
61
62
63
63
65
66
-
Метропоезд
-
-
-
-
-
63
64
65
67
68
69
ШНК 2.07.01-03 153-бет
3-жадвал
Темир йўл транспорти объектларининг шовқин тавсифлари
Объектлар
LА
экв
, дБА
Турларга саралаш станциялари:
1 тоифа
99
тоифасиз
97
Юк станциялари
87
Юк ҳовлилари
97
Локомотивларнинг реостатли синовлари пункти
107
Локомотив ва вагон деполари
90
4-жадвал
Коммунал-транспорт объектларининг шовқин тавсифлари
Корхоналар номи
Участка
майдони, га
Участка чегарасида
товушнинг энг кўп
даражаси, дБА
Фабрика-кир ювиш хонаси
3,0
74
300 йўналишли автовокзал
4,0
78
300 автобус учун автобус парки
5,7
77
200 поездлик трамвай депоси
2,9
76
150 машиналик троллейбус депоси
4,1
69
Таксомотор парки
2,0
76
АТК:
500-600 юк автомобили учун
2,8
80
300-600 автомобиль учун
3,2
74
200 автомашина учун
1,8
75
Автобус бекат станцияси
7,6
71
5-жадвал
Очиқ трансформатор кичик станциясидан 7 м масофадаги товуш
даражаси, дБА
Трансформаторнинг
турига кўра қуввати,
МВА
10
16
25
32
40
63
80
125
200
Шовқин даражаси,
дБА
70
72
75
76
76
77
77
79
80
154-бет. ШНҚ 2.07.01-03
6-жадвал
Квартал (даҳа) ичидаги манбаларнинг шовқин тавсифлари
Квартал (даҳа) ичидаги шовқин манбаи
Товушнинг энг
кўп даражаси,
дБА
Болалар ўйинлари
80
Спорт ўйинлари:
футбол
85
волейбол
78
баскетбол
73
теннис
71
стол тенниси
66
Дўконларда моллар туширилиши ва ўрамлар юкининг ортилиши:
«Саноат моллари», «Китоблар»
71
«Нон», «Баққоллик»
74
«Мебел-Жиҳозлар»
76
«Сут», «Сабзавот-мевалар», «Вино-салқин ичимликлар»
89
Ахлат олувчи машиналарнинг ишлаши
98
Турар жой уйлари гуруҳлариниг ичида якка автомобилларнинг юриб
ўтиши:
енгил автомашина
63
юк автомобиллар
77
7-жадвал
Товуш даражасининг иҳота дарахтзорлар
йўллари билан пасайтирилиши
Дарахтзорлар йўллари
Йўл эни, м
Товуш даражасининг
пасайиши, дБА
Дарахтзор ичида бир қатор дарахт-ларнинг
шахмат усулида экилиши
10-15
4-5
худди шундай
16-20
5-8
Икки қаторли, қаторлар орасида 3-5 м масофа;
қаторлар бир қаторли экилишга айнан ўхшаш
21-25
8-10
Икки ёки уч қаторли, қаторлар орасида масофа
3 м; қаторлар бир қаторли экилишга айнан
ўхшаш
26-30
10-12
Изоҳ. Дарахтлар баландлиги камида 5-8 м деб қабул қилиниши керак.
ШНК 2.07.01-03 155-бет
10 ИЛОВА
Мажбурий
Умумтовар ва ихтисослашган омборлар ер
участкаларининг ўлчамлари
Омборлар номи
1 минг аҳолига м
2
Ер участка майдони
Озиқ-овқат моллари
135
Ноозиқ-овкат моллари
180
Совутгичлар
105
Мева сақлаш омборлари
148
Картошка сақлаш омборлари
102
Сабзавот сақлаш омборлари
120
Қурилиш материаллари омборлари
300
Ёнилғи омборлари
150
Бензин ва бошқа ёнилғи-мойлаш материаллари омборлари
360
11 ИЛОВА
Мажбурий
“Маданий мерос
объектларини муҳофаза қилиш ва
улардан фойдаланиш” лойиҳаси
таркиби
“Маданий меърос объектларини
муҳофаза қилиш ва улардан фойда-
ланиш лойиҳаси” таркибига қуйи-
даги материаллар киритилган бўли-
ши керак:
1. Тарихий – шаҳарсозлик
ту-
зилмасининг замонавий ҳолатини
баҳолаш;
2. Тарихий марказларда шакл-
ланган тарихий-шаҳарсозлик мероси
ва уларнинг қадриятини баҳолаш;
3. Маданий мерос объектлари
бўлган тарихий-таянч режа;
4. Алоҳида тартибга солина-
диган
шаҳарсозлик
фаолияти
объектининг чегарасини
асосланганлиги
(маданий
мерос
объектларини муҳофаза қилиш зона-
лари, қурилишни тартибга солиш
зоналари ва табиий ландшафтни
муҳофаза қилиш зоналари), атроф-
муҳит ва тарихий тепографик, мада-
ний мерос объектларини сақлаган
ҳолда шаҳар ва қишлоқларни меро-
сий ривожланганлиги;
5. Тарихий шаклланган ланд-
шафтни сақлаш бўйича чора-тад-
бирлар;
6. Маданий мерос объектларини
муҳофаза қилиш бўйича қисқа ва
узоқ муддатли тадбирлар мажмуа-
сини асослаш, ишлаб чиқиш ва тан-
лаб олиш;
7. Қараб чиқилаётган ҳудудда
маданий мерос объектларини муҳо-
фаза қилиш бўйича тадбирлар маж-
муаси киритилган график материал-
лар.
ШНК 2.07.01-03 156-бет
Do'stlaringiz bilan baham: |