Шаҳарсозлик нормалари ва қоидалари шаҳарсозлик



Download 3,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/198
Sana11.04.2023
Hajmi3,1 Mb.
#926895
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   198
Bog'liq
shnk-2.07.01-03-rus-uzb

Кўча-йўл тармоғи 
 
136. Аҳоли пунктлари кўчалари 
тизимининг режавий ечимлари аҳо-
ли пунктларининг барча функционал 
зоналари орасида қулай алоқалар, 
марказий ва тарихий зоналаридан 
автомобиллар транзит оқимларини 
четлатиш, юк ва енгил автомобиллар 
оқимлари ажратилишини таъмин-
лаши лозим. Кўча тармоғи шаҳарга 
ташқи автомобиль йўлларидан қулай 
киришни таъминлаши керак. 
137. Магистраль кўча тармоғи-
нинг ўртача зичлиги аҳоли пункти 
қурилмалари ҳудудида кўрилаётган 
ҳудуднинг чегарасидан ўтувчи кўча-
лар узунлигини ҳисобга олиб, 2,2-2,4 
км/км
2
доирасида бўлиши керак. 
138. Қайта қурилаётган аҳоли 
пунктлари марказий қисмларининг 
капитал бинолар қурилган кўчалар-
нинг қатнов қисми тор бўлганда, 
параллель кўчалар орасида масофа 
350 м дан ошмаганда, бир томон-
лама ҳаракат кўзда тутилади.
Қайта қуриш шароитида фақат 
оммавий йўловчи транспорти ва 
пиёдаларни ўтказиш мўлжалланган 
кўчаларни ҳам барпо этиш мумкин.
139*. Кўчалар ва йўллар тоифа-
лари ҳаракати интенсивлиги, транс-
порт қатновининг тезлиги ва тарки-
би, шунингдек функционал вазифа-
сига мувофиқ қабул қилинади. 
Аҳоли пунктлари кўча-йўл тар-
моғининг таснифи ва асосий таъриф-
лари 36- ва 37-жадвалда берилган. 
Режа ва кўндаланг кесими эле-
ментлари ШНҚ 2.05.02-07 «Автомо-
биль йўллари»га мувофиқ қўлла-
нилади. 
Мураккаб рельеф ёки қайта қу-
риш шароитида ҳаракатнинг ҳисоб-
ланган тезлигини пасайтириш ва 
шаҳар кўча ва йўллари режаси ва 
кўндаланг кесими таърифини 38-
жадвалга кўра олиш мумкин бўлади.
Қишлоқ аҳоли пунктлари кўча 
ва йўллари таснифини 39-жадвалга 
мувофиқ олиш керак.
140*. Турли транспорт восита-
лари ҳаракатининг интенсивлигини 


84-бет. ШНҚ 2.07.01-03 
ҳисоблашда уларни қуйидаги коэф-
фициентларни қўллаш билан бир ҳи-
соб автомобилига келтириш лозим:
енгил автомобиллар 
- 1 
юк автомобиллари, юк 
кўтариши, т:
2,0 гача 
- 1,5 
2,0 дан 5 гача 
- 2,0
5 дан 8 гача
- 2,5 
8 дан ортиқ
- 3,5 
автопоездлар – ШНҚ 2.05.02-07 
«Автомобиль йўллари»га мувофиқ 
автобуслар
– 2,5 
троллейбуслар 
– 3,0 
улама автобуслар и троллей-
буслар,
трамвайлар
– 4,0 
мотоцикл, мопедлар
– 0,5 
141. Кўча қатнов қисмида бир 
ҳаракат йўлагининг транспорт воси-
таларини ўтказиш имконияти транс-
порт турлари, ҳаракатнинг ҳисоб-
ланган тезлиги, узунасига қиялиги, 
ҳаракат йўллари сони, транспорт 
воситалари бир ҳаракат йўлагидан 
иккинчисига чап ёки ўнг бурилиш 
учун ўтиши тезлигига боғлиқ ҳисоб-
ланади.
Илк ҳисоб-китоблар учун кўча 
қатнов қисми бир йўлагининг ўтка-
зиш имкониятлари турли сатҳларда 
кесишганда - 1200-1500 келтирилган 
авт/соат, 
бир сатҳида - 750-850 келти-
рилган авт/соат миқдорида қабул 
қилинади. 
Изоҳ: Бир сатҳда кесишишда ўтка-
зиш имкониятлари светофорлар билан 
бошқариладиган чорраҳалар учун чап ёқ-
лама ҳаракат бўлмаганда аниқланган. 
Чорраҳада чап ёқлама ҳаракат бўлганда 
ҳаракат йўлагининг ўтказиш имконияти 
чап ёқлама ҳаракат интенсивлигига муво-
фиқ ҳолда пасаяди. 

Download 3,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish