Сборник научных трудов и тезисов международного форума "Роль инвестиции и инновации в развитии медицины и фармацевтики"


СИГМАСМОН ИЧАК БУРАЛИШИНИ РАДИКАЛ



Download 1,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/174
Sana09.06.2022
Hajmi1,29 Mb.
#647108
TuriСборник
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   174
Bog'liq
148-Article Text-376-1-10-20200512 (1)

СИГМАСМОН ИЧАК БУРАЛИШИНИ РАДИКАЛ 
ХИРУРГИК ДАВОЛАШДА ЙУГОН ИЧАК РЕТРОГРАД 
ИНТУБАЦИЯСИНИНГ АФЗАЛЛИКЛАРИ
 Р.И. Темиров., Алижанов А.А., Худойбердиев Б.А.
Республика Шошилинч Тиббий Ёрдам Илмий 
Маркази Наманган филиали
Ишнинг мақсади
: Сигмасимон ичак буралиши диагнози 
билан операция қилинган беморларда радикал оператив давони 
афзалликларини кўрсатиш. 
Материал ва услублар
. РШТЁИМ Наманган филиали 
3-шошилинч хирургия бўлимида 2011-2016 йиллар давомида 31 та 
беморда сигмасимон ичак буралиши диагнози билан даволанган. 
Булардан эркаклар 28 та (90.3%)- аёллар 3 та(9.7%) ни ташкил 
этади. Беморлар 18-44 ёшгача 8(25.8%) та 45 ёшдан 59 ёшгача 
17(54.8%) та 60 ёшдан 74 ёшгача 5 та(16.1%) 75 ёшдан юқориси 1 
(3.3%) та. Беморнинг асосий қисми 17 таси (54.8%) 18 ёшдан -49 
ёшгачани ташкил қилди. Ушбу ёшдаги беморлар меҳнатга лаёқатли 
ёшдагилар ҳисобланади. Беморларнинг 26(83.8%) тасига бемориннг 
шикояти, касаллик анамнези, касалликнинг махаллий кўриниши, 
қорин бўшлиги УТТ, қорин бўшлиги обзор рентгеноскопиясига 
асосланиб диагноз қуйилган. 5 (16.2%) та беморда «Шимана» 
ва «Обухов шифохонаси» симптомлари шубхали бўлганлиги 
сабабли юқоридагиларга қўшимча барий контрастли ирригоскопия 
текшируви ўтказилиб диагнозга аниқлик киритилган. Беморларнинг 
6(19.3%) таси Сигамасимон ичакни қайта буралиши билан 
тушган. Беморларнинг анамнези кўриб чиқилганда барчаси охирги 
2 йил ичида Гаген-Торну бўйича мезосигмапексия операцияси
ўтказганлиги аниқланди. Беморларнинг 8 (25.8%) тасида операция 
вақтида сигмасимон ичак некрози аниқланди.
Натижалар
. Бизнинг илмий марказимизга келган 31 та 
бемордан 5 (16.1%) тасида беморнинг ахволи огирлиги ва хамрох 
касалликларини хисобга олиб, Гаген-Торну бўйича мезосигмапексия 
операцияси ўтказдик. Беморларнинг 26(82.9%) тасида Сигмасимон 
ичак резекцияси dessenda-rectо анастамоз қуйиш, йўгон ичак 
ретроград интубацияси операциясини ўтказдик. Операциядан сўнг 
2-кунидан бошлаб ретроград интубация қилинган трубка орқали 
ёғли микро клизма қилинди. Операциядан сўнг 5 кунида ретроград 
интубация қилинган трубка олиб ташланди.
Сигмасимон ичакни резекция қилиб анастамоз қўйилган 


153
Международный научно- практический форум «Роль инвестиции и 
иновации в развитии медицины и фармацевтики»
26(82.9%) беморларнинг 1(3.2%) тасида операциядан сўнг 
7 кунида анастамоз чоклари етишмовчилиги белгиси пайдо 
бўлди. Анастамоз остига қуйилган дренаждан йиринг аралаш 
ичак суюклиги ажралиши кузатилди. УТТ текширувида қорин 
бўшлиғида озод суюқлик аниқланмаганлиги, бемор перитониал 
белгилар бўлмаганлиги сабабли антибактериал, инфузион даво 
давом эттирилди. Операциядан сўнг 12 кунида қорин бўшлиғига 
кўйилган дренаждан ажралма чиқиши тўхтади. УТТ текширувида 
озод суюқлик аниқланмади қорин бўшлиғига қўйилган дренаж олиб 
ташланди.
Мезосигмапексия операция ўтказилган 5 та беморларнинг 
1(20.0%) да сигмасимон ичакнинг қайта буралиши диагнози билан 
қайта мурожаат қилди. 
Хулоса
. Сигмасимон ичак буралиши диагнози билан 
операцияга олинган беморларда перитонитни характери, беморнинг 
хаёт учун мухим аъзоларидаги хамрох касалликларини хисобга 
олган холда радикал операция қилишни таклиф этамиз. Сигмасимон 
ичак резекцияси ўтказилган беморларнинг барчасида йўғон ичак 
ретроград интубацияси қилиш, операциядан сўнг 2 кунидан бошлаб 
ёғли микроклизма қилиш зарур бўлади. Операциядан сўнг 2 кунида 
бошлаб мироклизмани йўлга қўйиш ретроград интубация қилинган 
трубка тешикларни ахлат массаси билан тўлиб қолишини олдини 
олиб, трубка ўтказувчанлигини доимийлигини таминлаб беради.

Download 1,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   174




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish