Саволлар I умумий саволлар


РОУ, БРОУлар нима учун хизмат килади, уларнинг ишлаш принциплари?



Download 416,5 Kb.
bet32/35
Sana22.02.2022
Hajmi416,5 Kb.
#116124
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   35
Bog'liq
саволга жавоб

18. РОУ, БРОУлар нима учун хизмат килади, уларнинг ишлаш принциплари?
Редукцион совутиш курилмалари.
Редукцион совутиш курилмалари (РСК) буг босими ва хароратини пасайтириш учун хизмат килади. Улар турбинадан етарли микдорда буг олишнинг иложи булмаган ёки бошка параметрли буг лозим булган холларда кулланилади.
Юкори босимли Редукцион совутиш курилмалар автоматик равишда тез (10÷15 секундда) ишга тушириладиган булиши шарт. Бундай Редукцион совутиш курилмаларни тезкор Редукцион совутиш курилмалар (ТРСК) деб аталади.
Буг босимининг пасайишига уни махсус редукцион клапанда дросселлаш йули билан эришилади. Буг хароратини пасайтириш учун унга совук конденсат пуркалади.
Редукцион совутиш курилмаларининг унумдорлиги ва бугнинг харорати автоматик равишда ростланади.
Редукцион совутиш курилмалар ёрдамида бугнинг босими 13,0 МРа дан 0,1 МРа гача (ёки 130 ат дан 1 ат гача) ва харорати 580 0С дан 100 0С гача пасайтирилиши мумкин. Аммо бу пайтда хеч кандай фойдали иш бажарилмайди. Бу Редукцион совутиш курилмаларнинг энг ката камчилиги хисобланади. Шунинг учун Редукцион совутиш курилмаларидан иложи борича камрок фойдаланилса, максадга мувофик булади.
19. Ректификацион колоннасини тушунтиринг?
Суюклик аралашмаларини ташкил этувчи компонентларга бир неча марта кисман буглатиш ва бугларни конденсациялаш натижасида ажратишга ректификация дейилади.
Одатда, эритмаларни тула ажратишни факат ректификация усули таъминлайди. Бу жараён насадкали ёки тарелкали колонналарда утказилади. Колоннада буг ва эритма карама-карши йуналишда харакатлантирилади ва хар бир тукнашиш мосламасида буг конденсацияланса, эритма эса бугнинг конденсацияланиш иссиклиги хисобига кисман бугланади.
Шундай килиб, буг енгил учувчан компонент билан, колоннадан пастга окиб тушаётган суюклик эса – кийин учувчан компонент билан бойитилади. Буг ва эритманинг куп марта тукнашиши хисобига дистиллят бутунлай енгил учувчан, куб колдиги эса - кийин учувчан компонентдан таркиб топган булади.

Download 416,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish