Savol javoblar



Download 10,16 Mb.
bet45/56
Sana05.04.2022
Hajmi10,16 Mb.
#529551
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   56
Bog'liq
Нефть ва газ саноати мухандислари учун қўлланма

Газларнинг хоссалари. Метан, этан ва этиленлар умумий шароитда (20-30оС харорат ва атмосфера босимида) реал газ ҳисобланадилар. Пропан, пропилен, бутан ва бутиленлар оддий шароитда буғ ҳолатда бўлиб, маълум бир босимда суюқ ҳолатда бўлади. Изопентан ва ундан юқоридаги углеводородлар оддий шароитда суюқ ҳолатда бўлиб, улар бензин фракцияси таркибига кирадилар.

  • Газларнинг хоссалари. Метан, этан ва этиленлар умумий шароитда (20-30оС харорат ва атмосфера босимида) реал газ ҳисобланадилар. Пропан, пропилен, бутан ва бутиленлар оддий шароитда буғ ҳолатда бўлиб, маълум бир босимда суюқ ҳолатда бўлади. Изопентан ва ундан юқоридаги углеводородлар оддий шароитда суюқ ҳолатда бўлиб, улар бензин фракцияси таркибига кирадилар.
  • Ҳар бир газ ўзининг критик босими (Ркр) га ва критик ҳарорати (Ткр) га эга. Критик ҳарорат шундай ҳароратки, бу ҳароратдан юқор ҳароратда газ суюқланмайди. Критик босим-бу минимал босим бўлиб, критик ҳароратда турган газ суюқланади.
  • Газнинг намлиги икки кўринишда ифодаланади: Нисбий ва абсолут. Нормал шароитда 1м3 қуруқ газ таркибидаги сув буғининг миқдори (А) унинг мутлоқ қийматини белгилайди ва қуйидаги ифода орқали аниқланади.
  • А= mc / Vк.г г/см3
  • бунда: mc -сув бўғининг массаси, кг; Vк.г -Қуруқ газ ҳажми, м3.
  • Берилган (аниқ) ҳароратдаги газнинг мутлоқ абсолут намлик миқдори (А), унинг энг юқори намлик миқдорига (Аюқ) бўлган нисбатига, газнинг нисбий намлиги () дейилади ва фоизда ифодаланади.
  • =(А/Аюқ)100
  • бунда: Аюқ -юқори намлик миқдори.

Газларнинг маълум бир хоссалари

  • КўрсаткичларСН4С2Н6С3Н8
  • Кайнаш ҳарорати оС -161-88,6-42,1Эриш ҳарорати оС -182,5-183,3-187,7Ўзича аланга олиш ҳарорати, оС545800530694504588

Портловчанлик.

  • Нефт маҳсулотлари буғлари ва газлар ҳаво билан қўшилиб, аралашма ҳосил қиладилар. Аралашма таркибида маҳсулот буғи ёки газнинг миқдори (ҳажм бирлигида ёки фоизда), маълум қийматга йетганда, аралашма олов ёки учқун таъсирида портлайди.
  • Метан газининг ҳаво билан аралашмаси таркибидаги миқдори 515 фоиз оралиғида бўлганда, аралашма очиқ олов таъсирида портлайди. Бу ерда ҳам 5 фоиз пастки, 15 фоиз юқори портлаш чегарасини кўрсатади. Аралашмада метаннинг миқдори 5 фоиздан кам бўлганда аралашма ёнмайди ҳам портламайди ҳам. Метан миқдори 15 фоиздан ошганда, аралашма портламай ёнади. Умуман олганда, ҳар бир модда ҳаво билан портловчан аралашма ҳосил қилади. аралашмадаги модда буғининг портлаш миқдори (чегараси) унинг табиатига боғлиқ бўлади.

Download 10,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish