Саноат маркетинги


Счетларнинг тузилиши ва уларнинг туркумланиши



Download 1,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/91
Sana21.02.2022
Hajmi1,77 Mb.
#23218
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   91
Bog'liq
buxgalteriya hisobi va audit

4. Счетларнинг тузилиши ва уларнинг туркумланиши. 
Корхона хужалик фаолиятини юритиш давомида маълум турдаги операцияларни 
амалга оширади. Бухгалтерия хисобининг асосий вазифаси ушбу жараёнларни 
хужжатларда акс эттиришдир.
Корхона фаолиятида содир булган операциялар дархол маълум хужжатларда кайд 
килиниб борилади. Бу жараёнларни хужжатлаштириш-да уларни соддалаштириб ёзиш 
талаб этилади. Бунинг учун корхона хужалик маблаглари, уларниг манбалари, 
мажбуриятлар ва хужалик жараёнлари шартли ракамларда ифодаланади. Ушбу 
ракамларни счетлар деб аталади. 
Шундай килиб, бухгалтерия хисоби счетлари - бу корхона хужалик маблаглари ва 
операцияларни назорат килиш ва иктисодий жихатдан гурухлаш усулидир. 
Бухгалтерия хисоби счетларида корхона хужалик маблаглари, уларнинг манбалари 
ва операциялар пул бирликларида хисобга олинади. Демак ушбу маблаглар ва 
операциялар купайиши ёки камайиши мумкин. Бу холат, албатта, счетларда акс 
эттирилади. Масалан, корхона кассасидаги накд пуллар 50 "Касса" счетида хисобга 
олинади. Баланснинг актив қисмида жойлашган ва хужалик маблагларини ифодаловчи 
счетлар актив счетлар, пассив қисмида жойлашган ва маблаглар манбаси хамда 
мажбуриятларни ифодаловчи счетлар пассив счетлар деб аталади. 
Бухгалтерия хисоби счетлари Т шаклидаги чизмадан иборат булиб, чап қисми 
дебет ва унг томон кредит деб номланади. 
Хар бир счет алохида хар бир ой бошида янги очилади ва корхона маблаги ва 
манбалари манбаси микдорини маълум числога курсатиб беради. Бу холат счетнинг 
бошлангич колдиги (салдо) деб аталади. 
Актив счетларда бошлангич колдик дебет томонида, пассив счетларда эса кредит 
томонларда жойлашган булади. Демак актив счетлар буйича корхона хужалик маблаглари 
микдорининг купайиши дебет томонда, кредит томонда эса камайиши кайд килинади.
Д-т 01 "Асосий воситалар" К-т 
С - бошлангич колдик 

(купайиш) 

(камайиш) 
Шундай килиб, жорий ой давомида счетларда узгариш мос равишда уларнинг 
дебет ва кредит томонларига ёзиб борилади. Жорий ой якунида счетнинг дебет ва кредит 
томонларидаги операциялар суммалари кушилиб, счетнинг дебет ёки кредит томон 
оборотларини ташкил килади. Бу жараён корхонага келиб тушган маблаглар - актив 
счетларнинг дебет томони - ва сарфланган маблаглар - актив счетларнинг кредит томони - 
микдорини англатади. Пассив счетларда эса бу холат аксинчадир.
Счетнинг дебет ва кредит оборотлари суммасидан келиб чиккан холда унинг ой 
якунига булган якуний колдиги аникланади. Бу жараён актьи счетларда куйидаги формула 
оркали аникланади: 
С
о
Я

С
о
Б

Д
Т
ОБ

К
Т
ОБ
бунда, 
С
о
Б
- счетнинг бошлангич колдиги
Д
Т
ОБ
- счетнинг дебет обороти суммаси; 
К
Т
ОБ
- счетнинг кредит обороти суммаси. 


Пассив счетларда эса бу формула куйидаги куринишга эга: 
С
о
Я

С
о
Б
+
К
Т
ОБ

Д
Т
ОБ
Актив ва пассив счетларнинг оборотларини аниклашга куйидаги мисолни 
келтириш мумкин: 
Д-т " Материаллар" К-т 
Д-т" Устав капитали" К-т 
С
о
Б
10 000 
С
о
Б
250 000 
1) 20 000 
3) 30 000 
3) 100 000 
1) 100 000 
2) 40 000 
2) 50 000 
Д

Download 1,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish