Самиғов Нигматджон Абдурахимович Хасанова Мухаббат Қодировна Зокиров Жамолиддин Сайфутдинович


Радиал усулида мавзу бўйича маълум бўлган тушунчаларни фаоллаштириш



Download 4,07 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/214
Sana12.04.2022
Hajmi4,07 Mb.
#545500
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   214
Bog'liq
oquv-uslubij mazhmua 1 qism

Радиал усулида мавзу бўйича маълум бўлган тушунчаларни фаоллаштириш 
 
 
 
БЕТОН
Боғловчи
минерал тури 
Бетонларни 
синфлари
Ишлатилиши 
Цементли
цемент-полимерли
гипсли
Жуда оғир бетонлар 
Оғир (оддий) бетон 
Енгиллаштирилган бетон 
Енгил бетонлар
Ўта енгид бетонлар 
силикатли
шлакишқорли
асфальт
полимерли
бино деворлари учун
оддий-темир бетон буюмини олиш учун
томга ѐпиладиган енгил т-б 
буюмлар учун
гидротехник-туронлар, шлюзлар, канал
иссиқдан мухофаза қиладиган ўта енгил бетонлар 
пол, йўлка, йўл, аэродромларни қоплаш учун 


102 
2-илова 
Кластер усулида мавзу бўйича маълум бўлган тушунчаларни фаоллаштиради
3-Илова 
Мавзуни жонлаштириш учун блиц сўров саволлари 
1. Бетон деб нимага айтилади? 
2. Бетонлар учун хом ашѐсини айтиб беринг.
3. Бетонларнинг турлари қандай?
4. Асосий хоссалари.
4- илова 
Маъруза 
Бетонлар 
 
Таянч иборалар
-
Майда
 
ва йирик тўлдирувчилар. Бетон. Енгил бетон. Темирбетон. 
Арматураси аввалдан тарангланган темирбетон. 
Ўтга чидамли 
бетон 
Бетоннинг 
турлари. 
Бетонни 
махсус 
хиллари: 
 
Кислотага 
чидамли бетон 
Майда 
доначали 
(мелкозернисти
й) бетон 
Тез қотувчан 
бетон 
Гидротехник 
бетон 
Йўл қурилиш ва 
аэродром 
қопламалари учун 
Пардозбоп 
бетон 
Ўта оғир 
бетонлар 
Цемент-
полимерли 
бетон 
Бетонополимер 
Ғовак 
тўлдиргичли 
бетон 
Полимербетон 
Арболит 
Кўпғовакли 
бетон 
Силикат 
бетон 
Гипс-бетон 


103 
Умумий тушунчалар. 
Маълум миқдорда ўлчаб олинган боғловчи модда, майда ва йирик тўлдиргичлар ва 
сув аралашмасидан ташкил топган қоришманинг аста-секин қотиши натижасида хосил
бўлган сунъий тошлар бетон дейилади. 
Боғловчи
моддалар ва сув актив ташкил этувчилардир. Улар ўзаро химиявий 
реакцияга киришиб тўлдирғич доначаларини жипслаштириб турувчи цемент тошини 
хосил қилади. 
Тўлдирғичлар (қум, тош, шағал, чақиқ тош) кўпинча сув ва цемент билан химиявий 
боғланмайди. Улар асосан бетоннинг каркасини ташкил килади. Цемент қотиши 
натижасида хосил бўладиган торайишни бетонда камайтиради. 
Енгил бетонларда ғовакли тўлдирғичлар бетонларни ўртача зичлигини ва иссиқлик 
ўтказувчанлигини камайтиради. 
Бетонларни синфларга бўлиниши. 
Бетонлар асосан ўртача зичлигига, тўлдирғич турларига ва бетон структурасига 
қараб синфларга бўлинади. 
Ўртача зичлигига қараб бетонлар беш турга бўлинади: 
1. Жуда оғир бетонлар- 
р
0
>2600кг/м
3
. Тўлдирғичлар — пўлат қириғи, баритли 
бетон, магнезит, чўян майдаси 
2. Оғир (оддий) бетон-
р
0
 
=2100-2600 кг/м
3
. Тўлдирғичлар — зич тоғ
жинслари — 
кварц қуми, кварцли шағал, чақиқ тош. 
3. Енгиллаштирилган бетон-
р
0

=1800-2000 кгғмЗ. Тўлдирғичлар ғишт
майдаси, 
ѐки кўп ғовакли бетон. 
4. Енгил бетонлар- 
р
0
 
=1200-1800 кг/мЗ. Тўлдирғичлар —енгил ғовакли ( ш л а к ,
пемза, туф) ѐки кўп ғовакли бетонлар. 
5. Ўта енгид бетонлар-
р
0
 
<1200 кг/мЗ. Тўлдирғичлар — кўпикли бетон, газли 
бетон. 
Боғловчи 
минерал турига қараб бетонлар: 

Цементли; 

цемент-полимерли; 

гипсли; 

силикатли (охак асосида); 

шлакишқорли; 

асфальт (битум,қатрон асосида); 

полимерли 
бетонларга 
бўлинади;
Ишлатилишига қараб бетонлар: 

оддий-темир бетон буюмини олиш учун; 

гидротехник-туронлар, шлюзлар, канал четлари қоплаш учун; 

бино деворлари учун; 

томга ѐпиладиган енгил т/б буюмлар учун; 

иссиқдан мухофаза қиладиган ўта енгил бетонлар; 

пол, йўлка, йўл, аэродромларни қоплаш учун; 
МАХСУС БЕТОНЛАР: бетон учун керакли материаллар.
А) бетон учун цементни танлаш. 
Бетон маркаси: 
М100 
М200 
М250 
мзоо 
М400 
М500 
М600 ва 
юқори 
Цемент маркаси; 
300 
300-400 
400 
400-500 
500-600 
600 
600 
Б) бетон учун тўлдирғичлар. 

Download 4,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish