Самиғов Нигматджон Абдурахимович Хасанова Мухаббат Қодировна Зокиров Жамолиддин Сайфутдинович



Download 4,07 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/214
Sana12.04.2022
Hajmi4,07 Mb.
#545500
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   214
Bog'liq
oquv-uslubij mazhmua 1 qism

Монтмориллонит
тоғ
жинсларини ишқорли муҳитда нурашидан хосил бўлиб, 
денгиз остида чўқинди ҳолатда учрайди. Таркибидаги бентонит тупроғи боғловчи модда 
сифатида кумтошларни ўзаро ѐпиштиради ва яхлит холатда учрайди.Тупроқларда асосий 
жинс хосил қилувчи минералдир. Монтмориллонит гуруҳидаги минераллар асосан 
чўқинди тоғ жинсларида кенг тарқалган. Охактош ѐки қумтош таркибида тупроқ, 
минераллари 3-4 % дан ошиб кетса, уларнинг сув ва музлашга чидамлилиги кескин 
камаяди. 
Чўкинди тоғ жинсларидан дала шпати узоқ вақт табиий муҳит таъсирида ҳамда 
кимѐвий минералларнинг оқсидланиши натижасида аста-секин 
гидрослюдалар 
деб 
аталувчи тупроқли минералларга айланади. Яна вақт ўтиши билан кимѐвий нураш 
жараѐни тупроқли минералларни каолинитга (А1
2
0,-28Ю
2
-2Н
2
О) айлантиради. Чўкинди 
жинслар табиатан магматик тоғ жинсларига нисбатан ғовакли мустахкамлиги кичик ва 
зарарли мухитда тез бузиладиган хоссаларга эга. Айрим майдаланган тоғ жинслар улар 
таркибидаги доналарни табиий боғловчи цементлар воситасида ўзаро ѐпиштириб ҳар хил 
зичликдаги жинсларини хосил қилади. Масалан, кимѐвий чўкинди жинснинг гипс зичлиги 
магматик тоғ жинсларидан катта бўлсада, лекин мустаҳкамлиги анчагина камдир. Бундан 
ташқари, гипс сувда тез бузилади, зичланган лой эса эриб майда заррача ва доналарга 
бўлинади. Майдаланган сочилувчан чўкинди тоғ жинсларининг асосий хиллари қўйида 
келтирилган. 
Тупроқлар - 
каолинит, кварц, дала шпати, слюда, кальций ва магнит карбонатлари 
ҳамда темир оксиди каби минераллардан ташкил топган сочилувчан жинс. Тупроқ асосан, 
сопол буюмлар ишлаб чиқаришда, қоришмалар учун пластификатор сифатида ва ўтга 
чидамли буюмлар тайѐрлашда ишлатилади.
Қум -
 
доналарининг катталиги 0,15 дан 5 мм. гача бўлган сочилувчан жинс. 
Таркибига кўра қумлар кремний, дала шпати, охактош ва пемзали турларга бўлинади. 
Қум таркибида тупроқ миқдори 10 % дан кам бўлса, 

Download 4,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish